Разлог за снимање ове репортаже је да се обавесте грађани Србије о траси аутопута Коридор 11, на деоници од Чачка према Пожеги, којом наноси огромна штета, а коју сви грађани Србије морају платити.
Та деоница је, по мишљењу које износи Миломир Мишо Антовић, председник првог Еколошког удружења основаног 2000-е године у селу Прилипац, „много тежа технички за извођење радова и много је скупља“. Наиме, првом варијантом трасе, одобреном од стране министарства и ЦИП-а, аутопут је био на два километра од Пожеге, планирана су два тунела дужине по 250 метара, траса уз обалу реке где се не угрожава пољопривредна производња и домаћинства, екологија… Нова варијанта има у плану трасу преко еколошки чистих села, домаћинстава које се искључиво баве пољопривредном производњом, два тунела од по преко 2000 метара којима аутопут кроз планину Крстац улази у село Прилипац, пролази на осам километара од Пожеге, мораће да се избегава клизиште, радиће се мост на лучанској петљи од 450 метара дужине, трафо станица 16 мегавата, још једна петља у прилипачком атару…
Антовић је у репортажи показао све варијанте планираног аутопута, као и предности и мане. Његова породица, у којој је пет инжењера, живи искључиво од повртарства. Иначе, Антовић је селекционар осам хибридних паприка, регистрованих још у бившој Југославији… Паприку и семе извози у свет…
Миломир Мишо Антовић, пољопривредник из села Прилипац код Пожега
„Просто је невероватно да се од генералног пројекта који не угрожава ниједну кућу, ниједно домаћинство, која пролази кроз неплодно земљиште – одустало. У елаборату измене генералног пројекта који су потписали главни пројектант Јарић, и генерални директор тадашњи и садашњи ЦИП-а господин Милутин Игњатовић, пише да проласком кроз села Крстац и Ђерађ угрожавају се плантаже малине, купине и пластеника што је неистина. То ћемо снимити и показати, тад није било никаквих плантажа, а нема ни сада, ни пластеника…“ – рекао је и на снимку се јасно види да не угрожава траса аутопута никакве плантаже јер их и нема од „људи који су у два села Крстац и Ђерађ у транзицији остали без посла“…
Првобитно пројектовани план трасе пролази кроз село Дљин, левом обалом Западне Мораве према селу Пилатовићи, где је пуно неплодног земљишта, нема пуно кућа које би биле угрожене аутопутем. Очгледно да је у том пројекту стручно планирана траса. Тај правац је ишао на четири километра од Пожеге у село Горобиље, насеље Гордићи, и до те тачке је био замишљен главни пројекат аутопута Хоргош-Пожега. Удаљеност центра те деонице је два километра од центра Пожеге. Он је измењен 8,3 километара кроз атар села Прилипац које се налази јужно од Пожеге, што значи да ће деоница пута Чачак-Пожега (односно правац Лучани-Пожега) бити дужа преко осам километара. И, како каже „сигурно преко сто милиона евра скупља“. Шест праваца пута је „Институт ЦИП мењао за две године, због интервенција људи који имају приватне радње и послове уз помоћ локалних политичара из Лучана и Драгачева“.
На позив Еколошког удружења 2014.године је у Прилипцу била делегација министара, директор ЦИП-а, представници општине Пожега, које су мештани обавестили о проблемима које ће направити нова траса аутопута.
„На 200 метара од пута је најстарија црква, задужбина Кнеза Лазара, основна школа изграђена пре 150 година, једина црква и једина осмогодишња школа у селу Прилипац су угрожене аутопутем. Прилипац се налази у четвороугаонику Пожега-Лучани 11 километара, Лучане-Гуча 18 километара, Гуча-Ариље 16 километара и Ариље-Пожега 15 километара. Овде мештани искључиво живе од повртарства, у селу има око 65 живих домаћинстава, преко 35 факултетски образоване омладине, скоро сви су незапослени, једини извори прихода су пољопривреда, малина, пластеници и нешто мало привреде. Ако аутопут дође како је замишљено, и генералним пројектом и свим овим варијантама које су ишле 50-100 метара лево-десно, овде је забрањена било каква изградња у зони пута. Прилипац је овде ширине 500 метара, а тамо пише у одлуци Владе 2007.године да се у зони пута забрањује било каква градња. Значи млади овде немају шта да траже, и они који су остали мораће колективно да се иселе….
Ова варијанта ће поскупети пројекат, поготову траса Лучани-Пожега, за сто и више милиона евра. Због тунела дужине 2030 и 2050 метара, на клизишту преко кога је пројектован пут ради се мост дужине скоро осамдесет метара после изласка из тунела према селу Прилипац… У атару села ширине 1000 метара пројектована је и прилипачка петља..“ – каже Миломир Мишо Антовић, пољопривредник из села Прилипац.
Иначе, због приговора који је 2014.године имао и аргумената које је изнео у име мештана села „директор ЦИП-а је псовао пред три мештана који су били код њега и рекао да ће трасу померити кроз двориште“ овог домаћина што је и урађено…Траса прелази директно преко пластеника који су регистровани као расадник семенске паприке, а та паприка се извози у свет, а сваке године домаћин даје од производње расада и производње семена преко 10.000 евра ПДВ-а држави. А „не враћа му се то, некад сто, а некад 150 евра са разноразним образложењима“. Антовић има још две њиве пластеника преко којих је „пројектована петља поред Западне Мораве“. Антовић наглашава „да није главни разлог“ штета коју ће лично имати, већ она коју „траса аутопута наноси селу и држави“…
Овим снимком су се обратили и „надлежним државним институцијама и појединцима да дођу на лице места и увере се у ову погрешну варијанту аутопута, пројектованог правца Лучани-Прилипац“.
7.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
