Главни разлози за успоравање привредног раста Србије су корупција, заостајање кад је реч о владавини права, недовољно учешће инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) и лош образовни систем. Ово се наводи у документу Фискалног савета (ФС) под насловом „Зашто привредни раст Србије заостаје” припремљеном за „Копаоник бизнис форум”.
Аутори документа наводе да је низак привредни раст основни економски проблем Србије, јер спречава осетније повећање животног стандарда грађана и сустизање економски развијенијих земаља Европе.
Србија у брзини привредног раста подбацује од 1,5 до два процентна поена. Уместо садашњег тренда привредног раста, који износи 3–3,5 одсто, средњорочни раст БДП-а требало би да буде око пет одсто.
– До ове процене дошли смо анализирајући економску развијеност и тренд привредног раста Србије и других земаља централне и источне Европе (ЦИЕ). Мање развијене европске земље, попут Србије, требало би да имају систематски бржи привредни раст од економски развијенијих, са годишњом стопом конвергенције (пристизања) од око два одсто – наводе аутори.
За Србију је релевантно поређење само са сличнијим земљама ЦИЕ. Међутим, чак и у односу на земље ЦИЕ привредни раст Србије морао би да буде бржи. БДП Србије по становнику упола је мањи од просека земаља ЦИЕ, па би, примењујући доказану стопу „пристизања” од два одсто годишње, раст БДП-а Србије због тога требало да буде око један процентни поен бржи од њиховог.
Пошто је средњорочни раст земаља ЦИЕ тренутно око четири одсто, из тога следи да би тренд привредног раста Србије требало да износи око пет одсто, уместо садашњих 3–3,5 одсто.
Економска развијеност земаља ЦИЕ тренутно је на нивоу од око 60 одсто развијености западноевропских земаља. Подаци за Србију показују да је она по економској развијености знатно испод земаља западне Европе, али и земаља ЦИЕ. БДП по становнику Србије је на нивоу од 55 одсто просека земаља ЦИЕ, а у односу на земље западне Европе БДП по становнику Србије је на нивоу од тек 35 одсто.
– Иако би требало да Србија ове заостатке постепено надокнађује бржим привредним растом – то се не дешава. Напротив, земље ЦИЕ имале су у претходној деценији осетно бржи привредни раст у односу на Србију, па су јој у економском развоју додатно одмакле. БДП по становнику у Србији био је на почетку деценије на нивоу од око 62 одсто просека земаља ЦИЕ, а у 2017. пао је на мање од 55 одсто. У позадини ниског привредног раста Србије не стоје краткорочни и појединачни секторски проблеми, већ најшири економски и друштвени фундаменти: висока корупција, заостајање кад је реч о владавини права, низак ниво државних и приватних инвестиција и лош квалитет образовног система. По свим наведеним чиниоцима друге земље ЦИЕ већ су далеко испред Србије, због чега је њихов привредни раст систематски бржи. Посебно забрињава то што је у Србији у претходних четири до пет година дошло до погоршања најважнијих од поменутих чинилаца – владавине права и корупције – наводе аутори рада ФС.
Привредни раст Србије није адекватно поредити са економски развијеним европским земљама попут Немачке или Холандије, јер европске земље на нижем нивоу развоја морају да имају знатно више стопе раста.
Бржи привредни раст мање развијених земаља последица је чињенице да је знатан део тог раста резултат трансфера технологије и знања из развијенијих земаља, што представља могућност коју развијене земље немају – њихов привредни раст у већој мери зависи од сопствених иновација и технолошког напретка, што је спорији процес.
Тренутни ниво инвестиција у Србији износи око 18 одсто БДП-а и нижи је за пет, шест одсто од оног који би Србија требало да има на садашњем нивоу економске развијености. Недовољан ниво инвестиција у Србији утиче на успоравање привредног раста за приближно 0,7 процентних поена.
Иза недовољног нивоа инвестиција у Србији стоје ниске инвестиције и јавног и приватног сектора. Јавне инвестиције у инфраструктуру требало би повећати за најмање један одсто, инвестиције јавних државних и локалних предузећа такође за нешто више од један одсто БДП-а, а инвестиције домаћег приватног сектора за три, четири одсто БДП-а.
– Влада на повећање јавних инвестиција и инвестиција јавних предузећа има директан утицај, а на повећање приватних инвестиција може утицати унапређењем тренутно веома лошег пословног амбијента – наводе у Фискалном савету.
Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс
Вековима су политичари расчишћавали са односима у држави. Ови сада су расчистили са свим и свачим, осим са собом. Сада им је најрече расчишћавање са опозиционарима. Најлакше тај проблем је расчистио господин Саша Јанковић, повукао се из политике. Сада га нико не помиње, чист је пред њим. Даље…
♣ Наша земља је очишћена. Остало је само одабрано ђубре!
♣ Једино обешени умиру усправно.
♣ Све се може очистити, једино не и нечиста савест.
♣ РТБ Бор је очишћен од бакра. И његов директор је урадио нешто.
♣ Радницима РТБ Бор челник је проветрио несебично мозак.
♣ Пензионери су “захвални” што им је чишћена пензија четири године без ΛV милости.
♣ Борани се питају, да ли ће нови власник наставити са чишћењем РТБ Бор.
♣ Председник још није очистио колена од пузања пред кинезима. Чека да РТБ Бор достигне планску производњу бакра.
♣ Највише би ми пријало птичије млеко. Не садржи афлатоксине.
♣ Почело је завођење реда у друштву. Казаном и кутлачом.
♣ Крема која је ушла и у анале је вазелин.
♣ Време је да сваки контејнер добије и књигу утисака.
♣ Из свог буњишта није се лако извући без последица.
♣ Опасно је када се човек угуши у свом буњишту,
♣ Крајње је време да се код нас уведе порез на лажи.
♣ Наши политичари мисле да су све рачистили, остаје им да расчисте са собом.
♣ Када су расчистили с парама, расчистили су и са домаћим банкама