Београд — Производња меса у Србији највише је на удару после пуне либерализације трговине са ЕУ, изјавио је секретар удружења ПКС за пољопривреду Ненад Будимовић.
Он истиче да разлог за то није снижавања царина, већ добри производни услови у Унији које Србија тек треба достигне.
“Најосетљивији производ је месо. За повећан увоз меса није разлог смањење царина, већ добри производни услови у ЕУ, што је циљ да се постигне и у Србији”, рекао је Будимовић за портал ЕурАктив Србија.
Он је додао да се у последње време предузимају крупни и конкретни кораци у уређењу и подстицању производње млека и меса који ће, као стратешки поризводи, остати заштићени до уласка Србије у ЕУ.
Секретар удружења ПКС-а за пољопривреду оценио је да је Србија имала доста времена за прилагођавање на либерализацију трговине са ЕУ, али да је питање колико је рађено на томе.
“Зато је потребно радити на побољшању услова производње и пољопривредног амбијента”, навео је Будимовић.
У Министарству пољопривреде је речено ЕурАктиву да се из аграрног буџета обезбеђује више облика субвенција за пољопривреднике у зависности од расположивих средстава.
За млекарски сектор, као најосетљивији, у континуитету се исплаћују премије за млеко, а за сектор сточарства субвенције за унапређење расног састава, за тов и мере селекције, наводе у том министарству.
Додаје се да су, такође, кредити по повољним условима коришћени за улагања за развој повртарства, воћарства, за објекте и механизацију.
У Министарству пољопривреде наводе да је спроведен велики број програма едукације пољопривредника у циљу унапређења производње, бољег коришћења ресурса и уводења одговарајућих стандарда квалитета и организованијег наступа на домаћем и иностраном тржишту.
Србија ће, такође, осим припремања пољопривреде за конкуренцију из ЕУ, морати да се на нивоу закона усклади са правном тековином ЕУ у области пољопривреде, што је захтеван процес, пошто на пољопривреду и рурални развој отпада трећина европских прописа.
Српски аграр ће морати да се припреми и за коришћење претприступних фондова ЕУ (ИПА) за пољопривреду на које је Србија добила право стицањем статуса кандидата.
Директна подршка пољопривредницима из тих фондова неће бити могућа док Србија не добије акредитацију за децентрализовани систем управљања ИПА за пољопривреду, односно док се не оспособи да сама спроводи процедуре и контролише трошење средстава. Та акредитација се очекује тек 2016. године.
До тада, средства из претприступних фондова моћи ће да се користе за усклађивање законодавства са правном тековином ЕУ у домену пољопривреде и набавку опреме, на пример за референтне лабораторије, или вакцинацију животиња против болести.
Бета
