Колико кошта 400.000 доза вакцина за краве против заразне болести Nodularni dermatitis – Dermatitis, које су (биће) увезене без примене Закона о јавним набавкама, а у складу са истим Законом, колико летелица учествује у запрашивању области где се болест појавила, са колико возила за запрашивање са земље располаже Министарство и ко је донео одлуку да се поставе пунктови на путевима за проверу камиона који превозе животиње? Таблоидов новинар је истраживао овај случај и трагао за одговорима на ова и друга питања о ширењу болести код домаћих животиња
Србија је донела одлуку да вакцинише краве вакцином против Нодуларног дерматитиса, због чега ће наредне три године важити забрана извоза говедине и то у тренутку када је на руском тржишту потражња за свим врстама меса у порасту! Одлука о вакцинацији је погрешна, јер је проблем требало да буде решен запрашивањем. Протеклих две године многи су почели да узгајају бикове због потражње на руском тржишту, а забрана извоза сада ће изазвати штету мерену десетинама милиона евра.
Зарадиће једино фармацеути који ће нам продати вакцине и они који буду добили провизију за њихов увоз! Важно је рећи да држава две године није предузела скоро ништа да се квргавост, односно Нодуалрни дерматитис не прошири преко бугарске и македонске границе…Болест преносе комарци, муве и други инсекти, па се проблем могао решити појачаним запрашивањем у пограничним областима. Не постоји комарац нити инсект који је могао да прелети стотине километара и да пренесе ову болест дубоко у Србију, дакле требало је запрашивати у пограничним областима.
Проблем није решаван. Нису запрашивали. За сузбијање ове болести био је задужен начелник одељења за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња Будимир Плавшић.
Пошто се болест у малим размерама ипак проширила на Србију, у Министарству је оформљен „Национални кризни центар“ којим управља саветник председника Владе за пољопривреду Драган Гламочић. Гламочић који није ветеринар већ је по струци агроном, самим тим није ни велики стручњак за ову болест. Схватио је Гламочић да му требају саветници који су ветеринари, зато је и ангажовао већ поменутог Будимира Плавшића, који јесте ветеринар али се показао и као немаран службеник министарства одговоран за ширење ове болести.
Према речима једног од најугледнијих доктора ветерине у Србији и члана саветодавних тела за измену правилника Министарства пољопривреде, Мирослава Стојшића ова болест се не преноси са животиња на људе, шта више не преноси се ни са животиње на животињу, заправо ограничена је само на краве, бикове, јунад и говеда, које уједу инсекти који су пре тога уједали животиње заражене овом болешћу.
– Не знам на основу чега је Гламочић формирао екипу људи али мислим да је ангажовање доктора медицине бившег министра здравља Зорана Станковића, доказ да Гламочић нема појма о овој болести. Вероватно је мислио да ће се болест преносити и на људе па да му је у тиму потребан и патолог, објашњава Стојшић и са чуђењем закључује да се у нашој држави често неупућенима препушта да доносе одлуке од националног значаја, а последице се потом исправљају годинама.
Према његовом мишљењу Плавшић, али ни Ненад Петровић нису најбоља ветеринарска решења за кризни центар. Шта више он каже да Кризни центар није ни требало формирати, већ да су то све могли да обаве људи из Управа за ветерину.
У међувремену је на сајту Министарства пољопривреде објављен текст одлуке да се увезе 400.000 вакцина против Нодуларног дерматитиса, док је OIE (Светска организација за здравље животиња) неколико дана раније саветовала да се не почиње са масовном вакцинацијом јер је број откривених случајева за сада мали. Препоручили су друге мере односно: запрашивање против инсеката који болест преносе и убијање заражених животиња и праћење стања животиња које су биле у близини оних које су заражене.
Ова организација је Србији понудила и 50.000 бесплатних доза вакцине за сваки случај, које би стајале у резерви за случај избијања пандемије. Ми, увек паметнији од целог света, одлучили смо другачије. Одлучили смо да увеземо 400.000 јединица инјекције која се у прошлости лоше показала. Вакцина која у тренутку док се пише овај текст још није увезена, али ће у тренутку када Таблоид буде на киосцима већ почети да се примењује на српским кравама је непоуздана. Дешавало се у другим земљама да када крава буде вакцинисана са тим леком у коме се налази умртвљен вирус Нодуларног дерматитиса уместо да изгради имунитет на ову болест, пробије имуни систем животиње и да она онда оболи од Нодуалрног дерматитиса!
Због тога је ова вакцина у неким земљама проглашена опасном и то за додатно ширење ове болести.
Што се тиче нашег кризног центра, они су се за сада показали и као екипа сурових кољача, који су након појаве квргавости код једне краве у штали, наређивали да се закољу све друге краве које су биле са њом у контакту.
Ово је невиђени идиотизам који ни Македонци ни Бугари нису примењивали, јер је неоправдан. Неоправдан је из разлога што: Нодуларни дерматитис стручно речено није. „Контагиноза“, у преводу на српски то је болест која се не преноси са животне на животињу. Све земље где се ова болест појавила убијали би заражену животињу.
Стање се прати 27 дана и ако се животиња у том периоду не разболи проглашава се здравом! Истовремено се и области у којима се болест пријавила појачано запрашују, али у Србији се запрашивање и сада лоше спроводи, с обзиром да у пограничним областима из ваздуха запрашује само један хеликоптер. Истина Министарство је на терен послало и велики број возила за запрашивање, али сви који се у овај посао разумеју кажу да је запрашивање из ваздуха круцијално.
Такође је наша екипа, организовала пунктове на путевима за проверу камиона који превозе краве и говеда на које су послали ветеринаре који су требали да обилазе терен и откривају нове случајеве у шталама. Пунктови не би били потребни да се донела привремена забрана транспорта крава говеда јунади и бикова кроз Србију и преко границе. Онда би ветеринари могли да обиђу терен и до данас би се знало колико је животиња у којим областима оболело и да ли је потребна вакцинација.
Ово је можда и намерно урађено, јер, према нашим сазнањима, у Србији је оболело мање од двадесет крава, што се не може сматрати епидемијом поготово не пандемијом. У жељи да од надлежних из Министарства пољопривреде добијемо информације битне за писање овог текста послали смо питања њиховој правној служби и људима из кризног центра: колико животиња у Србији је оболело од Нодуларног дерматитиса? (односно колико случајева је откривено).
Колико кошта 400.000 доза вакцина за краве против заразне болести Нодуларни дерматитис, које су (биће) увезене без примене Закона о јавним набавкама, а у складу са истим Законом? Да ли је истина да је ОИЕ саветовала Србији да се животиње не вакцинишу већ да се покуша сузбијање запрашивањем? Колико летелица учествује у запрашивању области где се болест појавила? Са колико возила за запрашивање са земље располаже Министарство? Ко је донео одлуку да се поставе пунктови на путевима за проверу камиона који превозе животиње?
Нодуларни дерматитис се појавио пре две године у Македонији и Бугарској, шта је предузето током прошле и претпрошле године да се обезбедимо да болест не пређе границу? Да ли је област уз границу запрашивана претходне две године и којим интензитетом? Ко је био одговоран за спречавање ширења ове болести пре формирања националног кризног центра?
До закључења овог броја нисмо добили никакве одговоре.
Вук Станић, Таблоид
фото: ЦИН
