ЛЕСКОВАЧКИ повртари су прошле недеље продавали краставац за два динара по килограму. Испоставило се да ни по тој цени нису нашли купце, па је огромна количина овог поврћа могла да се искористи једино као храна за стоку.
Разлог што је ћар појео вајду је промашена инвестиција. Испоставило се да су многи повртари повећали површине под краставцем, надајући се прошлогодишњој одличној цени овог поврћа. Нажалост, прошле недеље, повећана понуда оборила цену ове културе прво на пет, а затим и на поменута два динара за килограм. Произвођачи су краставац морали да баце или су га користили за исхрану стоке, а многи су одлучили да дигну руке од ове производње. Они сматрају да је ниској цени допринео увоз краставца из Македоније, Грчке и Албаније, а искуснији ипак, признају да је кључну улогу у паду цене одиграла непромишљеност. Корист ће имати само они који имају где да сачувају свежу робу.
– Многи су повећали садњу краставца, а поједини не тако мали произвођачи су чак пет пута повећали производњу. Само је вишак домаће робе накратко оборио цену. Ја сам своје производе ускладиштио, јер имам хладњачу, и сад је продајем по 15 динара за килограм, али ту могућност многи нису имали – објашњава Јовица Стојковић из Навалина, лидер у повртарској производњи на југу Србије.
Његова процена је да је у највећим повртарским селима скоро четири петине произвођача одлучила да почупа засаде краставца, а у пластеницима ће засадити нове културе и покушати да остваре бољу зараду.
– Ово је још једна потврда да нам је неопходна сарадња на плану планирања производње и организоване продаје односно откупа. О томе се говори годинама, али се није далеко одмакло. Производња је стихијска и наш произвођач иде из крајности у крајност. Или шири засаде а да се пита да ли то може да прода или одмах одустаје од производње – каже Стојковић.
ЛОШ НАСТУП НА ТРЖИШТУ
Како кажу у Министарству пољопривреде, један од главних разлога је лоша организованост произвођача и удружења, како би имали заједнички наступ на тржишту.
– Они не могу да испоруче довољне количине краставаца у јединственом паковању, квалитету и цени, иако располажу том робом – објашњавају у ресорном министарству. – Због тога, трговински ланци и индустрија, уместо да набављају ово поврће од већег броја малих произвођача у земљи, увозе краставце уједначеног квалитета и паковања из суседних земаља. Битан је и сезонски карактер српске пољопривреде, односно да поврће стиже у одређено доба године.
Новости
