СТРАХ од немаштине, али и високе цене дефинитивно су натерале грађане да штеде при куповини основних животних намирница. Купци, према последњим истраживањима, радним даном у продавницама хране троше око 200 динара, а викендом до 1.000 динара. Према подацима Уније пекара, за последњих годину дана продаја хлеба у Србији опала је између седам и 10 одсто.
Упркос смањеном промету, просечан грађанин Србије и даље годишње троши чак три пута више хлеба, него рецимо просечан становник Европске уније.
– Држимо се и даље на тој бројци, наравно има ту и оних који су због слабије куповне моћи приморани да штеде и на векни, а неки воде рачуна о начину исхране – каже за “Новости” Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.
Како показују истраживања ГФК, око осам одсто анектираних грађана нема свакодневно ову намирницу на трпези, 10 одсто њих купује искључиво јефтиније млечне производе, док је шестина њих због слабије куповне моћи значајно смањила количине млека. Стручњаци указују да је млеко за многе постало луксуз и мање се пазари. У Србији је годишња потрошња млека и прерађевина по становнику 87 литара, а у Европској унији од 320 до 380 литара.
Сваки трећи потрошач значајно је смањио куповину свежег меса – 13 одсто купаца “уздржава” се од куповине јогурта и павлаке, док 11 одсто њих мање пазари воће, нешто више од петине сокове и слаткише… Све је чешћа понуда воћа и поврћа на комад. У месарама кажу да се дешава да грађани траже по 100 грама млевеног меса или једну шницлу.
Новости
