Активирањем хипотека на имовину, због неплаћања рата за стамбене кредите, банке у Србији до сада су одузеле 500 некретнина. Због неатрактивности и високих цена продато је само 40 стамбених и пословних објеката, док економска криза лагано повећава број оних који нису у стању да отплаћују кредит.

Диспечер из Кикинде Зоран Џакула био је задовољан када је пре пет година подигао стамбени кредит од 20.000 швајцарских франака. Каже да је то било врло повољно зато што је рата била око 150 франака, што је у динарима износило 8.500.

“Међутим, због ненормалног раста франка, ја сам дошао у ситуацију да моја породица нема егзистенцију. Више од пола плате дајем банкама. То је сад око 14.500 динара”, каже Џакула.

Он још некако успева да отплаћује кредит, али је све више оних који то нису могли. Банке су активирале хипотеке, па им је стан или пословни простор отишао на добош.

Александра Кон из Агенције за посредовање у промету и изнајмљивању некретнина “Алка” каже да тренутно банке на тржиште износе неквалитетне станове и неквалитетне пословне просторе.

“Ти неквалитетни станови и пословни простори имају веома високу цену. Цена је висока, зато што када су банке одобравале кредите, њихова вредност је била већа него данас и за такве станове и пословни простор у овом тренутку нема довољно купаца”, објашњава Александра Кон.

Чим настане проблем са враћањем кредита треба се јавити банци, јер је могуће продужити рок отплате, добити период мировања, смањити рату или тражити неко друго решење, поручују банкари. Председник Извршног одбора “Ерсте банке” Славко Царић каже да у тој банци има мало активирања хипотека.

“У неколико хиљада кредитних партија колико имамо, причамо о неколико случајева где смо морали да активирамо хипотеку, због тога што се није јавио више од годину дана или зато што је дошао у банку и рекао ја више не могу да плаћам”, каже Царић.

У Србији има око 72.000 осигураних кредита. На добош је отишло свега 0,6 одсто некретнина, што није алармантно, кажу у Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита.

Масовно стамбено кредитирање у Србији је почело пре седам година, па нисмо ни имали времена да се презадужимо. Економиста Горан Николић каже да су многи имали ту несрећу да остану без посла током кризе или да имају нередовна примања и данас се суочавају са проблемом да не могу редовно да плаћају рате.

“Банке би требало да буду толерантније, просто да се социјално одговорно понашају. Држава нема довољно пара и јасно је да она овде практично не може ништа да учини”, каже Николић.

РТС