Већи број пољопривредника са подручја општине Мерошина одустао је од бербе вишања због откупне цене од само 30 динара по килограму.
Стручни сарадник за пољопривреду у општини Мерошина Хранислав Стојановић рекао је агенцији Бета да вишње беру само они који имају машине за бербу и они који су у великим дуговима, па да их колико толико умање.
„Са ценом од 30 динара произвођачи немају од овогодишњег рода никакву зараду, јер су трошкови бербе 20 динара по килограму, плус храна и смештај за бераче. Вишње беру они који су се задужили за репроматеријал и за механизацију, па да барем мало смање дугове“, казао је Стојановић.
Он је истакао да је квалитет овогодишњег рода изузетан, међутим, откупљивачи проналазе најразличитије изговоре да би вишње оценили другом, а не првом класом која се плаћа 40 до 50 динара.
„Произвођачи су немоћни да било шта учине јер тржиште код нас није заживело. Откупљивачи су постигли договор и ‘држе цену’ и имаће одличну зараду и они и прерађивачи. По нашим проценама прерађивачи ће имати 40 динара ‘чисте’ зараду по килограму вишње. Сви ће бити на добитку, само произвођачи на губитку“, нагласио је Стојановић.
Према његовим речима, на светском тржишту килограм вишања и то лошијег квалитета кошта 1,2 евра.
„Минимална цена са којом би воћари могли да покрију трошкове производње и остваре какву-такву зараду је 50 динара по килограму. Са ценом од 60 динара би били задовољни и могли би да рачунају на неопходна улагања у обраду и заштиту засада за наредну годину“, изјавио је Стојановић.
Он је истакао да је прошле године била слична ситуација са откупом, а како ствари стоје ни наредна година неће бити ништа боља.
„То ће свакако утицати на смањење засада, које већ ионако преполовљује инсект жилогриз. Млади напуштају производњу вишања и одлазе из села јер не виде више никакву перспективу овде“, рекао је Стојановић.
На подручју општине Мерошина вишњом је засађено око 2.000 хектара, а око 90 одсто домаћинстава обрађује сопствене вишњике.
Мерошина има хладњачу „Воћар“ капацитета 900 вагона, али је она већ пет, шест година у стечају, исто као и нишка хладњача. Произвођачи верују да се стечај намерно одуговлачи како би откупљивачи имали сигурно тржиште и могли да обарају цену по свом нахођењу.
Бета