ПАД цена нафте узео је најпре данак у земљама водећим произвођачима црног злата, а сада и у мегакомпанијама које пружају услуге овој индустрији.
Глобално је одјекнула вест да је светски лидер у домену пружања услуга на нафтним пољима, америчка компанија са седиштем у Тексасу “Шлумбергер”, суочена са падом профита од чак 38,8 одсто у првом кварталу, принуђена на отпуштања. Пад акција “Шлумбергера”, са седиштем у Хјустону, и канцеларијама Паризу и Хагу, већи је од предвиђања Волстрита.
Пошто је већ у јануару најавила отпуштање 9.000 људи, компанија је сад приморана да се опрости од још 11.000 радника. Укупно 20.000 људи ове године мораће да оде, и трага за запослењем. Тексашка групација оборила је прогнозу својих инвестиција, и отпустиће око 15 одсто запослених чији број је још 2014. године достизао максималних 126.000 људи.
Како се наводи у саопштењу “Шлумбергера”, пад активности у сектору бушотина, као и притисци на цене нафте, довели су до смањења прихода у прва три месеца за девет одсто. Цене услуга нафтним компанијама морали су да смање чак за петину.
Мада је компанија, захваљујући том програму управљања трошковима, успела да постигне резултат бољи од оног који су очекивали аналитичари на Волстриту, приходи у иностранству, где “Шлумбергер” остварује две трећине активности, опали су осам одсто. У Северној Америци пали су више, за 12,5 одсто.
Приход компаније пао је на 10,2 милијарди долара у првом кварталу и близу десет процената је мањи него прошле године. Компанија је инкасирала профит од 975 милиона долара, или 76 центи по акцији у првом тромесечју, у поређењу са 1,59 милијарди у истом периоду прошле године, када је акција вредела много више, 1,21 долар. Овај пад превазишао је очекивања аналитичара који су прогнозирали пад од 91 цента.
НА ИВИЦИ ОДРЖИВОСТИ
“Шлумбергер” каже да су их отпуштања и отпремнине коштали 390 милиона долара у првом кварталу и да не могу да сагледају докле ће “резове” уопште моћи да поднесу. Они за негативан тренд криве оштри пад активности на северноамеричким нафтним пољима, јер су амерички произвођачи обуставили део производње, желећи да уштеде милијарде долара.
Д. САВИЋ, Новости
