Због политике подршке страним инвеститорима који стварају јефтина радна места Србија остварила најмањи раст у региону

Члан Председништва Странке слободе и правде Душан Никезић оценио је данас да привреда Србије бележи пад по готово свим параметрима, а да је основни узрок то што власт финансијски, инфраструктурно и логистички подржава искључиво стране инвеститоре који не доносе нове технологије, већ их превасходно занима јефтина радна снага.

“Индустријска производње у јуну је била 6,1 одсто нижа у односу на претходну годину, а прерађивачка индустрија за чак 7,7 одсто, па испада да нове фабрике раде само кад се представници власти сликају на њиховом отварању”, навео је Никезић у ауторском тексту за лист Данас.
Како је истакао, додатно збуњује податак да после 3,2 милијарде евра страних директних инвестиција у прошлој години, по чему је Србија рекордер у региону, у 2019. години је остварен најнижи раст БДП-а медју 16 земаља Централне и Источне Европе.

Због погрешне политике улагања у јефтина радна места, Србија остварила најмањи раст од готово свих држава региона, па је зато просечна плата у Мађарској за последњих седам година порасла 44 одсто, у Бугарској 78 одсто, у Румунији чак 89 одсто, док је у Србији реално порасла само око 13 одсто

“Подаци о спољној трговини такође указују да постоје озбиљни системски проблеми, пошто је у јуну дошло до пада извоза, а у првој половини године спољнотрговински дефицит је повећан за 17 одсто”, казао је Никезић, бивши државни секретар Министарства финансија.

Објаснио је да је “због погрешне политике улагања у јефтина радна места, Србија остварила најмањи раст од готово свих држава региона, па је зато просечна плата у Мађарској за последњих седам година порасла 44 одсто, у Бугарској 78 одсто, у Румунији чак 89 одсто, док је у Србији реално порасла само око 13 одсто”.

“За високе стопе привредног раста Србији не треба једна велика страна инвестиција, већ хиљаде малих домаћих инвестиција, којих нема, а што се најбоље види по чињеници да је укупан износ кредита привреди у 2019. години за 700 милиона евра, или седам одсто нижи него што је био 2012. године када је још трајала светска економска криза и услови задуживања били неупоредиво неповољнији”, оценио је Никезић.

Бета