Због профита режимске мафије забрањен извоз српских говеда у ЕУ и Русију

Београд – Мада је чак и прописима Европске уније забрањено вакцинисати целокупан сточни фонд у случају локалних или регионално ограничених случајева сточних болести, у случају нодуларног дерматитиса или, појаве квргаве коже код крава, која се појавила у неким деловима јужне Србије, двојица режимских стручњака, донела су одлуку: вакцинисати цео сточни фонд, уз пратеће медијско ширење панике! Наручено је пола милиона непотребних вакцина, а наступиле су и последице: ЕУ и Руска федерација забраниле су увоз говеда из Србије!

Више од два милиона евра је штета коју ће платити порески обвезници Србије због прекомерног увоза нерегистрованих ветеринарских вакцина, за болест плавог језика и болести нодуларни дерматитс (квргава кожа крава). Наиме, Србија је протекле две године купила минимум пола милиона вакцина више него што има животиња које треба вакцинисати, против две горе наведене болести. Цена једне дозе је око два евра (1,75), што значи да је потрошено милион евра без потребе. Још милион евра биће потрошено на уништење ових инекција!

Неким вакцинама је већ истекао рок, или ће им рок истећи у наредном периоду. Такве вакцине морају бити уништене, а то се опет плаћа око два евра по дози, колико кошта извоз таквог медицинског отпада који је не могуће уништити у Србији…

Настанку ове штете, кумовали су и чињењем и нечињењем, пре свих Будимир Плавшић начелник Одељења за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња, у мањој мери и Драган Гламочић, саветник председника Владе Србије за пољопривреду, директор Агенције за лекове Србије Саша Јаћовић и Гордана Жугић руководилац ветеринарског сектора те агенције. Зоран Ивановић, начелник одељења за одобравање и регистрацију објеката за производњу, промет и складиштење хране и хране за животиње и ветеринарско јавно здравство, такође је допринео овом бесмисленом трошку…

Треба напоменути да је Зоран Ивановић пре неколико годинао у Управи за ветерину „случајно“ избрисао све податке о стварном стању сточног фонда у Србији! Подаци о сточном фонду од тада се више не поклапају са стварним стањем . Будимир Плавшић је ту околност сваки следећи пут користио да увезе више вакцина него што Србији треба. Тако је Србија осим поменутих вакцина за болест плавог језика и квргаву кожу говеда, непотребно увозила и најразличитије варијације вакцина против свињске куге, мада је она одавно искорењена у Србији с обзиром да се вакцинација одвија већ десет година.

Није тешко погодити да у оваквом „послу“ вође криминалне активности деле и провизију међу собом.

Пре него што се запослио у Министарству пољопривреде Плавшић је радио у фармацеутској фирми „Марло фарм“, а његове колеге кажу да је тада продавао лекове којима је истекао рок из предузећа „Бако“ као и да је на том послу зарадио око 100.000 ондашњих немачких марака.

У Министарство пољопривреде га је 2012. године примио Дејан Крњајић. Од тада па до данас сточни фонд у Србији је вакцинисан са свим могућим вакцинама у оквиру пројеката које је осмишљавао Плавшић. Прошле године, иако није регистрован ниједан случај болести плавог језика код говеда, Плавшић је увезао 200.000 доза вакцина више него што треба. Те дозе сад стоје у просторијама Националне лабораторије, истекао им је рок и држава мора да плати да буду прописно уништене. Према документу на коме нема печата Министарства пољопривреде, али нам га је дао службеник овог министарства пише да је ових вакцина увезено не 200.000 хиљада више већ мало мање од два милиона доза, док је стварно стање животиња које треба вакцинисати мање од милион…

Ипак, како наш саговорник из Министарства пољопривреде каже за 200.000 доза вишка се зна где су док је права енигма шта су урадили са још око милион доза. Постоје индиције али не и чврсти докази да су тим вакцинама вршили имунизацију других животиња, пре свега оваца, коза…

За увоз таквих вакцина дозволу мора да да Агенција за лекове по Закону о лековима и медицинским средствима, а пошто пријваљених случајева није било није било ни оправдања за хитни, или интервентни увоз. Болест плавог језика преноси се искључиво уједом инсеката, због чега је требало превентивно запрашивати, а запрашивање је очигледно дало резултате и за вакцином није било потребе. Потреба за нечијом провизијом била је очигледна…

Плавшић је осим ове вакцине увозио за програмера и вакцину која је нека врста ремикса против свињске куге. На упутству ове вакцине је писало да је контра индикована код домаћих свиња. Ипак, Плавшић је натерао ветеринарску станицу Гргети да је дистрибуира и код домаћих свиња, а касније је ова вакцина плаћена али не као ремикс већ као вакцина из програма мера. Стручњаци сматрају да свиње које су биле вакцинисане овим ремиксом нису требале да улазе у ланац исхране људи, а када је то плаћено новцем предвиђеним за програм мера, то се у папирима више није видело. Плавшићу се у једном тренутку због свега наведеног супротставила службеница министарства пољопривреде Милица Кнежевић, али је Плавшић њу врло брзо ућуткао и наставио да спроводи своје пројекте.

Против вакцинисања животиња нерегистрованим вакцинама требало би да се побуни Агенција за лекове, али они немају храбрости Плавшићу ништа да кажу, а то је уједно њихова највећа кривица. Одавно је Гордана Жугић задужена за ветеринарске лекове из ове Агенције морала да предложи директору Саши Јаћовићу, да се поднесу кривичне пријаве против људи који увозе вакцине и дистрибуирају их без дозволе и све то покривају измишљеним хитним случајевима који имају за циљ спречавање измишљених епидемија…

-Држава Србија је за потребе вакцинације болести плавог језика увезла 2015. године 9794 доза од 100 милитара серијски бројеви су с-151871 и с-151928, једна вакцина је два милилитара то је укупно 489.700 вакцина, потом су увезене серије с-151929 и с-152136 ове дозе су биле од 250 милилитара укупно 11.754 доза односно 1.461.000 доза укупно 1.950.700, пише у копији е-мејлова које су достављене нашем новинару а размењени су између двоје државних службеника.

Након што је Таблоид прошле године објавио да су вакцине не регистроване, а да болести Плавшић се забринуо и мало спустио лопту. Када је за ВД директора Управе ветерине постављен Миодраг Петровић који је почео да смењује све уплетене у корупцију Плавшић је позвао Гламочића упомоћ. Убрзо су њих двојица смислили да мора да се формира „Национални кризни центар“ за борбу против нодуларног дерматитиса односно против болести квргаве коже.

Овај дерматитис се баш као и плави језик у имуни систем животиње може пренети само ако је уједе заражени инсект. Дакле опет је болест било могуће сузбити запрашивањем и евентуално локалном вакцинацијом. Након што је неколико говеда заражено, Гламочић је као кривца означио Петровића и сменио га са места ВД директора Управе за ветерину. Пре смене је са Петровићем кратко лепо сарађивао и тада га је замолио да потпише одлуку о увозу нерегистроване вакцине без јавног конкурса коју је вероватно срочио Плавшић. Неколико дана након потписивања ове одлуке Петровић је смењен, са образложењем да није на време реаговао да спречи епидемију болести квргаве коже. Иначе ове епидемије у Србији званично до данас није ни било.

Након Петровићеве смене, Гламочић и Плавшић су по раније опробаном систему из афере са болешћу плавог језика, одлучили да заобиђу Агенцију за лекове и Закон о лековима и медицинским средствима. На седници техничке Владе Србије, Гламочић је издејствовао да му тада технички министри гласају за уредбу којом ће заобићи закон…

Овог пута баш као и претходног надлежни из Агенције за лекове правили су се да ништа не знају, Гламочић и Плавшић донели су одлуку да вакцинишу сва говеда, док се болест појавила само код малог броја животиња на југу Србије. По правилима ЕУ у таквим случајевима се не вакцинише цео сточни фонд, али „стручњаци“ Гламочић и Плавшић су проценили да баш то треба урадити, па су на тај начин довели до потпуне забране извоза говеда у Европску унију, Русију, Украјину…

Баш као и у случају болести плавог језика вакцина је на крају увезено више него што има животиња за вакцинацију…

У покушају да до краја истражимо зашто Агенција за лекове није реаговала и спречила Гламочића и Плавшића служби за односе са јавношћу те институције послали смо следећи допис:

-Да ли је вакцина против болести: „Нодуларни дерматитис – квргавава кожа крава, односно Лумпy скин дисеасе“ увезена по уговору број 404-02267/2016-05/4 закљученом између добављача „Фарманима“ ДОО и Министарство пољопривреде, регистрована и одобрена од стране Агенције за лекове у складу са Законом о лековима и медицинским средствима? Молим Вас да се у Вашем одговору осврнете на детаље о томе да ли су испоштовани чланови 29;30;31;33; односно 34; 35; и 36; горе наведеног Закона.

Произвођач вакцине је: „БПондестепоорт биологицал продуцтс“ Рег. Но. Г0110 (Ацт 36/1947) Намибиа: ВО1/24.4/154

Неколико дана из Агенције нисмо добили никакав одговор па смо позвали Гордану Жугић која је у Агенцији задужена за ветеринарске лекове. У телефонском разговору она је нашем новинару саопштила:

-Видела сам питања која сте послали. Добићете званичан одговор од Агенције, али се ви очигледно не разумете у Закон о лековима званично не могу да коментаришем ништа, добићете званичан одговор.

После неколико дана подсетили смо надлежне у Агенцији да нам нису ништа одговорили и послали смо им допис са молбом да нам у интересу јавности ипак пошаљу одговоре, али и да нам доставе копије дозвола за вакцина ако су их издали и ако нису да нам то писмено потврде. Поново нису одговорили ништа из разлога што су увезене вакцине по критеријумима ЕУ и Руске федерације небезбедне, односно месо вакцинисаних животиња се у ЕУ не може конзумирати наредне три године, док се у Србији животиње вакцинишу и потом се њихово месо шаље у ланац исхране! Агенција ову истину вероватно крије од јавности јер би након таквог саопштења завладала паника…

Недимовић у небраном грожђу

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић се страначком колеги недавно поверио да је стање које је затекао у Министарству пољопривреде забрињавајуће. Недимовић ће тек схватити да у његовом министарству постоји више људи који су моћнији од министра, а међу њима су саветник председника Владе за пољопривреду Драган Гламочић, секретар Министарства Данило Голубовић и Будимир Плавшић начелник одељења за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња. Од Плавшића и Гламочића покушали смо да добијемо одговоре на питања: зашто је Србија увезла неколико стотина хиљада вакцина за болест плавог језика и нодуларни дерматитис више него што у Србији има крава, говеда, бикова и волова, колико кошта уништавање вакцина којима је истекао рок и ко ће спровести уништавање 200.000 вакцина за болест плавог језика којима је истекао рок и где се оне тренутно налазе? До закључења броја нисмо добили никакве одговоре.

Вук Станић, Таблоид