Банатски ратари не да неће зарадити ништа од овогодишњег рода кукуруза већ ће тешко успети да покрију и трошкове производње.
Сушна сезона лоше је утицала и на сунцокрет, мало мање на соју и шећерну репу, али ће принос кукуруза када се сведу рачуни бити дупло, а у неким крајевима Србије и до три или четири пута мањи него прошле године.
– У просеку принос кукуруза је неких 1.500 килограма по јутру. На неким њивама је било 2.000 килограма, али је то и даље далеко мање од прошлогодишњег рода када је било у просеку 6.000 килограма по јутру – каже за Данас Љубица Недељков из банатског села Ботоша. У овом селу где се људи махом баве пољопривредом кукуруз је, како каже, баш подбацио па је било њива где је родило свега 500 килограма на целом јутру (0,57 хектара).
Она каже да је на свим њивама у селу род био између 500 и 2.500 килограма по јутру, што је јако мало и недовољно да се покрију сви трошкови.
Фамилија Недељков живи од пољопривреде, а ове године су на 20 јутара посејали кукуруз, нешто на њиховој земљи, нешто у аренди.
– Када би израчунали све трошкове не бисмо имали довољно за њих. О заради да не говоримо. Ми имамо нашу механизацију, тракторе, комбајне, док има доста оних који све морају да плате, њима се тек не исплати. Када је супруг пре неколико дана био код комшије да врши кукуруз овај му је тражио шибицу да запали све, јер нема да му плати. Није му ни наплатио јер је овај имао свега 500 килограма на целој њиви – каже Љубица.
Само вршење једног јутра оне који немају свој комбајн кошта 4.000 динара. Каиш на комбајну када пукне мора да се купује у Новом Саду и кошта 100 евра, плус гориво до тамо.
– Договор је био да земљу коју узимамо под аренду плаћамо 1.200 килограма по јутру. Тамо где је принос био 1.500 килограма, када одузмемо оно што морамо да дамо за закуп остаје 300 килограма. То је ништа – истиче наша саговорница.
Трошкови су огромни, за 20 јутара кукуруза колико су Недељкови посејали ове сезоне само за отров и ђубрење пре сетве је требало 1.720 евра, 200.000 динара за семе и 690 евра за уреу. Када се сабере укупан просечни принос са 20 јутара долази се до цифре једнаке овим претходно поменутим трошковима. А где је гориво, амортизација, где је орање, прихрањивање и све остало?
Недељков каже да је сунцокрет мало боље родио него кукуруз, али опет знатно слабије него 2016, тако да су они на јутру имали принос од 1.650 килограма, за разлику од 2.300 килограма колико је било прошле године.
У мере које држава најављује не уздају се превише. А издатака има и морају да се плаћају без обзира да ли је година била родна или не.
– Издаци за пензијско и здравствено су 160.000 динара годишње, накнада за наводњавање је 30.000 динара и то мора да се плаћа иако те системе нико нема. Све мора да се плати јер без тога не може да се узме кредит, а сви су под кредитима – истиче Љубица Недељков. Субвенције државе су, каже, недовољне. До скора је било 12.000 динара по хектару, а сада је ограничено на максималних 20 хектара и субвенција за сваки хектар је свега 4.000 динара.
Министарство пољопривреде је најавило да ће од октобра понудити помоћ и да ће те мере бити циљане и опште. Међутим, у овом Министарству још нису знали да нам кажу на који начин ће се помоћи пољопривредницима којима је суша уништила њиве. Раније је најављено да ће се опште мере односити на све пољопривреднике, док би друге циљане мере биле намењене искључиво онима који су претрпели огромну штету на њивама.
Агроекономски аналитичар Жарко Галетин за Данас каже да је Банат највише погођен овогодишњом сушом јер су такве карактеристике земљиште и да би мере требало тако направити да се помогне онима који су стварно најугроженији.
– Нису једнако настрадале све културе, кукуруз и сунцокрет су највише. Неке друге попут соје и шећерне репе су боље прошле. Треба видети колика је штета, сачекати кризне извештаје и онда реаговати. Верујем да би једна од мера могла да буде укидање доприноса за наводњавање – каже Галетин.
Он каже да је принос кукуруза ове сезоне “катастрофално мали” и да ће бити добро ако буде четири милиона тона. Прошле године принос ове културе био је 7,8 милиона тона, напомиње Галетин, док је соје прошле године било 600.000 тона, ове тешко да ће достићи 400.000 тона.
Пише: Љ. Буквић, Данас.рс
