Термоелектране на угаљ, као главни извори загађења ваздуха у Србији, утичу на број оболелих од дисајних и срчаних болести. Иако се штетне материје у Костолцу емитују и до пет пута преко дозвољене границе, Србија наставља да улаже у прљави лигнит као извор енергије, пише ЦИНС.
Око девет сати увече, док је друга смена ископавала костолачки угаљ, Горан Стевић је добио напад гушења. Претходне три године астматичар, овог пута је у болницу примљен због проблема са срцем. Убрзо је оперисан и замењена су му сва четири срчана залиска.
Као багериста запослен у Електропривреди Србије, Стевић је двадесет година откопавао јаловину и угаљ у селу Дрмно, на истоку Србије, поред термоелектране Костолац. Пре него што се тешко разболео те 2014. године, на послу је скоро свакодневно био изложен испаравању токсичних материја попут угљен-диоксида и сумпор-диоксида.
„Добио сам прво хронични бронхитис па бронхијалну астму, па се све то претворило да су ми отишли срчани залисци и нисам имао проток венске и артеријске крви, имао сам нападе гушења – без боце са кисеоником нисам могао да живим“, објашњава Стевић. „Наша средина на копу је била загађена, то је катастрофа.“
Пре операције срчаних зализака, Горан Стевић је 20 година радио као багериста у копу угља Дрмно.
Када је отишао у инвалидску пензију, у јулу 2017, Стевић је имао 39 година. Становници Браничевског округа, који обухвата Пожаревац, Костолац и седам мањих општина, све су болеснији, показује Анализа здравственог стања становништва овог округа за 2016. годину Завода за јавно здравље Пожаревац.
Од болести система за дисање у 2016. се лечило 29,4% становника округа, далеко изнад републичког просека од 16,8%, што је, према Анализи, био највећи проблем и претходних десет година. На првом месту као разлог умирања налазе се болести система крвотока, са 58,4% укупно преминулих 2016. године, у односу на 51,7% на нивоу државе.
Они који се лече у Костолцу највише обољевају од кардиоваскуларних проблема, док пацијената са дисајним проблемима има доста мање, каже докторка Борка Шутовић, која руководи огранком Костолац Дома здравља Пожаревац. Додаје да велики број њихових пацијената чине запослени у Електропривреди Србије (ЕПС).
Шутовић објашњава да на здравствене проблеме локалног становништва сигурно негативно утиче рад термоелектране, али напомиње да су и други фактори узрочници болести: пушење, склоност алергијама, генетске предиспозиције.
Према подацима ЕПС-а о концентрацијама штетних материја у четири насеља око термоелектране Костолац, у периоду од јуна 2016. до фебруара 2018. године, које је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) анализирао, прекорачења дозвољених вредности неких од њих се, у просеку, дешавају сваки четврти дан.
Тако су, у данима мерења сумпор-диоксида (СО2) и суспендованих честица ПМ10, вредности изнад ограничења утврђене 118 пута. Мерења су спроводили Завод за јавно здравље Пожаревац и Рударски институт.
У највећем броју случајева, односно приликом 106 мерења, ниво ПМ10 је прелазио граничну вредност – у октобру 2017. и до 5,4 пута. Ове честице су међу загађивачима ваздуха најопасније по здравље људи, јер се приликом удисања задржавају у најдубљим деловима плућа и изазивају астму и друга респираторна и срчана обољења. Више од трећине прекорачења догодило се у селу Дрмно.
Осим ових честица, вишеструко су прекорачиване вредности СО2, који доприноси појави киселих киша, респираторним и кардиоваскуларним болестима – а најугроженији су деца, старији и особе са астмом и хроничним болестима плућа. Приликом 50 мерења су тешки метали из ПМ10, арсен и никл, били у нивоу изнад годишњег просека. Дејство арсена се повезује са туморима и болестима срца, док никл осим канцера може изазвати и алергије на кожи.
(ЦИНС – Данас)
