Збогом моја шубаро и брадо…

У Србији данас кад узмеш новине, или упалиш телевизор, више не знаш шта је вест, а шта је виц. Интернет сајтови који се спрдају са тмурном стварношћу све више личе на оне “озбиљне”. Шизофренија, али тотална.

На пример, ко би нормалан помислио да ће председник црногорске скупштине бити почасни говорник у српском парламенту? Тај Ранко Кривокапић, гори од црногорског усташе Секуле Дрљевића, који о Србима говори са таквом мржњом да би му и Анте Старчевић позавидео.

Таман помислиш: види, добар виц, кад оно – стварност, Боже ме саклони.

Такође сам мислио да је виц да Тома иде у Вимблдон да дуне ветар у једра Новаку у историјском финалу. Кад оно, ето ти председника међу уваженим гостима, намрачио се ко градоносни облак, очигледно отеран у Лондон вољом својих генијалних саветника.

Па се све пита: шта ти је, црни Томиславе, све ово требало, да ти се ова два бизгова иза леђа (рекоше ми да су глумци) клибере, арлаучу и скарличу чим онај њихов веретизни узме поен.
Бивши војвода, тако намрачен и никакав, сања лампек усред Ол Ингланд клуба, о тешке ли сте, државничке обавезе, да знадох шта ме све чека вратио бих Борису оне џакове са гласовима, па нек се он ломата по свету.

Тако, на пример, једне бгд новине уступају два квадрата артије старлетама (које су наши ђедови мало другачије звали, да простите) да поруче професорки Универзитета да је обична неостварена и злобна жентурина, за разлику од њих, мудрих и начитаних.

Дотична професорка је, иначе, одушевила читаву српску јавност говором својим студентима, у коме је оплела и по алавој власти, по ненормалним родитељима ђака и, наравно, по већ поменутим кур…, пардон, старлетама.

У таквој ситуацији, умало да поверујем у вест да ће Пинк директно преносити избацивање министара из Владе, по узору на славну Фарму.

Или да клиника у Београду отвара одељење за лечење зависности од власти, или да Вучић прети хапшењем затуцаног и антиевропског храста, или…

Кажем, умало, да поверујем, а онда видим да је то сатира са Њуз нета, па ми, право да вам кажем, лакне: добро је, није баш дотле дошло.

У Србији, брале, све је мање нормалних, а зараза је кренула са самог врха државе. Шири се као куга, Екрем постаје звезда, воде се озбиљне породичне (а и шире) расправе да л’ је у реду да поред живе, здраве, а богами и напупеле Станије победи Муслиман.

Вучић више не зна шта да ради, чиме да привуче пажњу народа, лопатом у медије трпа оптужбе и оптужнице, ухватило га очајање, да л’ да уђе у Фарму, да л’ у Великог брата, или у Први глас Србије, остане ли ван жиже јавности оде популарност у пропаст.

Зато је Ел президенте Тома ових дана свеприсутан. Прво је вршио инспекцију војничких ровова, да га жеља мине за временом кад је управљао гробљем, онда су га отерали на мрски му Вимблдон, а чим се вратио докопао се пиштоља.

Не правог, сигналног, довели га да отвори атлетску стазу, да освежи успомене на време кад је његов бивши шеф витлао пиштољем, али правим, по Београду (а и шире).

Све ми се чини да га саветници мрзе, јер ми никако не иде у главу да тамо, у том кабинету, нема никог да му каже: Стани, Томо, брате рођени, видиш ли на шта личиш у тој маскирној униформи?! Где ћеш на Вимблдон кад не разликујеш рекет од прахера?! Црни Томо, бацај тај пиштољ, личиш на неиживљено дете које се најзад докопало недостижне играчке?!

Шта остаде од војводе, Бого мој… Чекам само да рашири руке и из бијела грла завапи: Збогом моја шубаро и брадо…!

Што би реко друг Лењин, чини ми се да ће му главе шумадијске доћи мангупи у његовим редовима, ови што никако да стисну и кажу цару да је го.

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ

фото: Вести