Адвокатска канцеларија Зденка Томановића саопштила је да је усмена сагласност на документ који подразумева „добросуседске односе“ са Косовом и друге ствари које се наводе у европском предлогу „противправан, противуставан и незаконит акт“.
Саопштење преносимо у целини:
„Заклетва председника државе ‘Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део…’ није само питање поверења у моралне квалитете онога који полаже заклетву већ има и правни значај у чувању државне територије.
Ако лице под овом заклетвом, представљајући Србију, даје усмену сагласност на писани документ, којом усмено прихвата обавезу, жељу и намеру да са делом територије Србије – Косовом и Метохијом: развија тзв. ‘добросуседске’ односе, призна националне симболе, уважава независност и територијални интегритет, да уз размену сталне мисије не спречава чланство у било којој међународној организацији, све уз ангажман да се на том делу Србије ипак ‘формализује’ статус Српске православне цркве, онда из угла домаћег права постоји јасна ситуација – то је противправан, противуставан и незаконит акт од стране лица које нема овлашћења за заступање и предузимање пуноважних правних послова у име Србије већ само за представљање Србије.
Међутим, на терену међународног права у одређеним чињеничним и правно-политичким околностима, овакви неовлашћени и противуставни акти, речи, поступци, сагласности или прихватања, могу производити правне последице и обавезе за једну државу, без обзира да ли се ради о једностраним гаранцијама, одрицањима и прихватањима, размени бележака, о споразума или уговору, било потписаном или не.
Ипак, околност да међународно право спечифичну правну тежину оваквом нелегитимном изражавању воље или намере, даје углавном у односима између држава, а не у односима између државе и дела њене Уставом одређене територије, намеће нужну обавезу надлежним државним институцијама Републике Србије да се оне, управо ради дискредитације другачијих правних тумачења и отклањања сумњи, снажно јавно одреде према таквом чину и сведу га на неподобан покушај, посебно Влада Србије а и Скупштина Србије која је једино овлашћена да се бави питањем граница Србије у складу са Уставом.
Ни представници ни заступници Србије, чак и када злоупотребљавају јавно поверење, не смеју ништа обећати на делу територије своје земље осим оног што је Устав предвидео“.
