Франкфурт, Хајделберг – Ексклузивно откриће немачког ТВ канала ЗДФ да ће Немачка наводно дозволити да Американци на њеној територији распореде додатно нуклеарно оружје изазвало је негодовање званичне Москве, која то види као нарушавање стратешке равнотеже. Према речима Дмитрија Пескова, портпарола руског председника Владимира Путина, Русија ће предузети реципрочне мере уколико САД у Немачкој разместе нове атомске бојеве главе.
„То је још један корак, нажалост, веома озбиљан, којим се повећава напетост на европском континенту”, саопштио је Песков, не наводећи које ће конкретне мере предузети Русија.
И док руска новинска агенција Интерфакс цитира један војни извор који тврди да би руски одговор могао да буде распоређивање балистичких ракета „искандер” у руској енклави Калињинград, немачко министарство одбране не жели да коментарише наводе о распоређивању додатних 20 америчких атомских бомби у немачкој бази Бихел, што је открио истраживачки тим емисије „Фронтал 21” другог канала немачког јавног сервиса.
„Информацију таквог карактера не потврђујемо, не демантујемо, не дајемо никакве информације, уопште не коментаришемо”, изричити су у министарству одбране када је реч о захтевима новинара да прокоментаришу ове тврдње.
И немачки политичари се углавном устежу од коментарисања вести да у бази Бихел у покрајини Рајнланд-Пфалц ових дана почињу припреме за размештање 20 нових атомских бомби, које имају укупну снагу као 80 бомби бачених на Хирошиму. Истраживачки новинари емисије „Фронтал 2” до ове информације дошли су анализирајући документе америчке владе о буџету за ову годину. Из њих се види су од трећег тромесечја 2015. предвиђена средства за опремање немачких ловаца бомбардера „торнадо” новим системом нуклеарног оружја.
Истовремено, они су од немачких званичника сазнали да ће у овој бази 33. ескадрон немачких тактичких ваздухопловних снага бити обучаван да користи америчко нуклеарно оружје. У емисији је истакнуто да су још у марту 2010. посланици Бундестага већином гласова дали влади мандат за преговоре с Вашингтоном о премештању америчког нуклеарног оружја са територије Немачке, што је иначе био део коалиционог споразума претходне владе Ангеле Меркел, коју су чинили њен демохришћански блок и либералдемократе, које је тада предводио Гвидо Вестервеле.
Међутим, уместо уклањања 20 америчких нуклеарних бојевих глава, које се ту налазе још из времена хладног рата, сада се планира допремање новије варијанте бомби Б-61, које ће бити прецизније. Иако је Берлин својевремено најавио да ће у току ове године повући своју флоту „торнада”, без планова да уведе авионе који су способни за ношење америчких нуклеарних бомби, дневни лист „Берлинер цајтунг” је пре три године објавио да је Меркелина влада ипак у тајности одлучила да задржи у функцији бар део „торнада” све до 2024.
За ношење овог типа бомби, стручњаци кажу, способан је авион Ф-35, али Немцима је он прескуп, па су одлучили да „торнада” замене авионима „јурофајтер тајфун”.
Иако немачке власти не желе да коментаришу информације о „новинама” у бази Бихел, посланик Томас Хитшлер, задужен у владајућој Социјалдемократској партији за одбрамбена питања, потврдио је да савезна влада планира да у наредним годинама уложи око 112 милиона евра у базу немачке војске у Бихелу.
Према речима Вилија Вимера, демохришћанина који је у владама Хелмута Кола био државни секретар у Министарству одбране, модернизација војне базе Бихел за нуклеарно наоружање омогућава „НАТО-у нове могућности за напад на Русију”.
„То је представља свесно изазивање наших руских суседа”, рекао је Вимер у разговору за ЗДФ.
Дневни лист „Франкфуртер рундшау” извештава да Американци за нови модел бомби модернизују шест база у Немачкој, Белгији, Италији, Холандији и Турској. Истраживач Федерације америчких научника Ханс Кристенсен за овај лист каже да комерцијално доступне сателитске фотографије показују нови обим грађевинских радова на 12 авионских хангара у америчкој бази Авијано у Италији и 21 хангару у бази Инџирлик у Турској.
„Специјална возила за одржавање оружја су такође замењена и модернизована”, каже Кристенсен.
Базу Инџирлик, која се налази у близини Сирије, америчке снаге минулих месеци користе за ваздушне ударе на положаје терориста Исламске државе у Сирији, док их турске снаге користе и за ударе на курдске борце на северу Ирака. Ове активности се подударају са повећаном руском војном активношћу у сиријској бази Тартус и војној помоћи снагама сиријског председника Башара ел Асада.
Ова руска активност није наишла на одобравање Американаца, али је добила подршку Немачке. Званични Берлин пак нема снагу да се ослободи америчке нуклеарне шапе на својој територији. Штавише, документа која је објавио „Викиликс” указала су да се Меркелин спољнополитички саветник Кристоф Хојзген у разговору са колегама у Вашингтону дистанцирао од планова да се америчке нуклеарне главе изместе из Немачке, иако је то Меркелова 2009. обећала Вестервелеу када је са њим склапала коалициони договор.
Ненад Радичевић, Политика
