Здравствене институције Војводине налазе се већ годинама у рукама породично-политичког клана Бојана Пајтића и Драгослава Петровића. Мултимилионска пљачка војвођанског буџета путем јавних набавки у здравству, постала им је омиљена дисциплина. Кадровање у здравству такође. Због тога су кључне здравствене инстуитуције у Новом Саду и у другим градовима покрајине, постале стецишта невиђеног бандитизма у коме главну реч воде њихови кадрови. да би успели у свом науму, морали су претходно да уклоне др Нинослава Радовановића, кључну фигуру војвођанског здравства до њиховог доласка на власт. Све остало је мрачна приповест о каљузи која данас тече ходницима војвођанских болница…
Прошлост често одређује будућност. Тако је и у случају свињара из Ковиљског рита,данашњег покрајинског секретара за науку и технологију Драгослава Петровића, сиротињска прошлост одредила његову будућност. Породична историја каже да сењегов отац вратио кући после пет година робије и затекао запуштено имање, па је отишао у Тител где је касније радио у биоскопу јер је на Голом отоку научио да ради као кино – оператер! Драгослав је тако у раној младости почео да ради. Цепао је тати карте у биоскопу, јер из првог покушаја није успео да упише гимназију.
Али, у наставку свога успона, млађи Петровић уопште није био тако романтичан. Наиме, одмах по доласку у Нови Сад, он упознаје ћерку Иде Сабо, познате војвођанске револуционарке из Другог светског рата, а касније и политичке функционерке. Са ћерком Иде Сабо има страсну љубавну романсу и она му рађа три ћерке, које су касније, на његову жалост, редом постале лезбејке!
Постепено, под будним надзором државног апарата апарата и своје утицајне таште Иде Сабо, нашао се убрзо на трону војвођанске бирократије. Тако је од непостојећег човека постао неко…
Кад је већ био “у јесени живота”, упознаје Светлану Лукић, 25 година млађу асистенткињу, и обећава јој куле и градове. Са њом склапа брак који ће започети са 100.000 евра, које је на превару изнудио од др Нинослава Радовановића да га кобајаги штити на Институту у Каменици, мада су, много раније, он и Бојан Пајтић , до детаља испланирали одстрел овог човека, да би уместо њега загосподарили пљачком у набавкама и изградњи здравствених објеката у Војводини, које данас једино долазак марице може прекинути…
“Светлећа проститутка” и крадљивац из ормана
Како кажу у Покрајинском СУП-у, велико је чудо како се зграда сва три Института у Каменици није још накривила и пала од силних пљачки које у договору са Бојаном Пајтићем, Ненадом Чанком и Драгославом Петровићем организују сва три садашња директора – директор Института за плућне болести др Бранислав Перин,члан ДС-а познати манипулант са лекарском комором Војводине чије је паре орочавао без знања лекара, човек који је од удружења за борбу против рака потрошио милион динара за чега има кривичну пријаву а паре су потрошене код његовог рођака у кафаници на Новом насељу. Перин је и крадљивац ормара из институтске апотекезбог чега је долазила полиција!
Др Душан Јовановић је директор онкологије и члан “Лигаша” Ненада Чанка, познат по надимку ”Фекалоније” који је трговао са цитостатицима, наређивао да пацијенти оболели од малигних болести чекају на преглед годину дана, правио чувене листе смрти пацијената који чекају на зрачење, због чега је отворена истрага у тужилаштву, и још увек захваљујући Ненаду Чанку на функцији.
Лепотица сва три института, директорка Института за КВБ Војводине др Нада Чемерлић Ађић, познатија као Пајтићева “светлећа проститутка” због својих бивших љубавника, а код особља позната као особа која је преко лоповских мердевина Драгослава Петровића дошла на место Нинослава Радовановића купујући све што је наређено из Бановине.
Најпре, разне стерилизаторе по баснословним ценама (једна кривична пријава отишла из Новог Сада и по наређењу Душана Петровића званог ДУ-ПЕ, лута по судовима Србије, затим набавку непотребног ЦТ-а који се користи спорадично, јер Надин муж Ото Ађић није савладао ни основне вештине из радиологије а апарат је плаћен по цени од 2,5 милиона евра док му је званична цена мања од 700.000 евра!
Реновирала је Нада све могуће и немогуће просторије по пројекту свога тече као што је и њена покојна мајка (бог да јој душу прости) сашила као кројачица на хиљаде белих униформи, капица, фротира и баде-мантила.
Тетак Наде Чемерлић Ађић пројектује и директорске канцеларије на петом спрату пресвучене кобалтним плочицама и венецијанским стаклом, у време када људи немају ни основне лекове а многи грађани Србије ни хлеба.
Ова персона не мари ни што се бесомучно троши на институтско грејање сада кад је напољу 25 степени. Пацијенти се буде из анестезије тражећи да им један исти доктор врати паре које је узео за операцију, не хаје зато што је у корупцији суделовала са својим омиљеним тимом доктора узимајући паре за операцију, за шта постоје писане изјаве и докази у покрајинском СУП-у само како кажу, не постоји и политичка воља да се истрага започне, јер то не дозвољавају Бојан Пајтић и његови послушници у покрајинском правосуђу које је изабрао Душан Елезовић.
Пајтићева Клиника Шварцвал
Крађе, малверзације, нестручност, лидерска неподобност и недостатак било какве етике су право стање на овом институту. Свако јутро на Институту за КВБ Војводинекафе куварица Милева, носи доручак за менаџмент, на рачун фонда за РЗЗО Србије,исто тако ручак и вечеру са дезертом по жељи, и то само за поједине запослене, док се осталом особљу што ради даноноћно сервирају све врсте киселог теста и куваног брашна.
Док на Институту влада права несташица опреме, а највише пејсмејкера и срчаних залистака, директорка реновира кабинете на петом спрату у стилу свог кобалтног кабинета издвајајући огромна средства а одустајући од изградње инфраструктуре у Каменици 2 , хибридне сале и свега што је Бојан Пајтић у предизборној кампањи најављивао као “Клинику Шварцвалд”.
Иако нема пејсмејкера, посинак др Катице Павловић, др Сомер, као меркантилно јеврејско дете, већ четири године самостално уграђује трајни пејсмејкер, а специјалиста је тек од фебруара 2013. године, што није нигде дозвољено, док остали специјалисти немају могућност да се едукују из области ритмологије.
Двојица ритмолога су отишли у пензију ове године. Значи, ”вундеркинд” замењује двојицу од којих је један био Универзитетски професор! Посинак конзумира алкохолу већој количини. Описано је раније у Таблоиду како је изнуђујући новац радио и тестове оптерећења викендом, док се осталима заказује да чекају и више од годину дана.
Остали кардиолози из директоркине ”цукер пиксле” раде по приватним ординацијама, највише код ”Викторија групе” где броје дебеле новце јер за дијагностику користе капацитете и уређаје Института што је кривично дело.
Милионски трошкови директорке Наде
Директорка Нада Чемерлић Ађић купила је ЦТ уређај за рекордних 2,5 милиона евра, а набавка најскупљег такве врсте је око 700.000 евра, а да притом нема ни специјалисту радиолога који би уређајем руковао. Кажу, има једног који није обучен да очитава ЦТ налазе, па је ангажовала свог супруга и пријатеља. Наравно, никога није послала на специјализацију из радиологије јер њеном супругу наука тешко иде и не жели конкуренцију.
Надица је запослила и патолога који је до сада урадио седам обдукција у изнајмљеној обдукционој сали Института за плућне болести. Он је платио запослењеа ово му је прво радно место где је првог дана постао и начелник оделења који нема ни салу за обдукције.
Запослила је и психолошкињу, којој је платила специјализацију из Клиничке психологије мада по систематизацији не постоји психолог, али је реч о ћерки ликвидатора која врши корекцију плата: узима од слабих зарада и додаје на велике зараде (узима сиромашнима и даје богатима).
Психологија је директоркина велика љубав па је развила и психокардиологију грану кардиологије која не постоји нигде на свету. Од свих психологија којима се бави,највише је развила грану “социјалне еутаназије” над пацијентима које примају и после два дана отпуштају да чекају умирање. Нема ни материјала ни пара које је Бојан Пајтић опрао преко кабинета за директоре на петом спрату. Али има непотребне куповине ЦТ уређаја који није био ни планиран за лечење већ за пљачку фонда РЗЗО и пореских обвезника.
…А пацијенти и голи и боси
На Клиници је врло тешко затећи кардиолога, који је начелник одељења, пошто су они на комисијама, састанцима, операционим салама, са студентима, на испитима, као ментори, на плаћеним фармаколошким презентацијама, све у исто радно време, па се тако добија по неколико плата или додатака плати.
Тако да стационар сада искључиво воде клинички лекари, са око годину две радног искуства, са стажистима који ординирају терапију, пишу отпуснице, и што је најгоре презентују болесника кардиохирургу који одлучује о операцији!
Пацијенти не знају ни ко им је доктор, а камоли начелник. То је испланирала др Катица Павловић, која је иначе тешко оболела, а лечење тешких пацијената је скројила без мотивације по програму комјутерског центра. Болесници из коронарне јединице излазе голи и боси јер директорка није набавила пиџаме, а фамилијама не дозвољава да их донесу јер је од просторије за чување ствари болесника направила просторију за пушење цигарета, зато што у коронарној јединици начелницина ћерка мора да пуши и није у стању да дежура!
А и не мора, пошто ради на мамином одељењу па мама ради за њу. Вероватно ће и дежурати за њу! Начелницина ћерка је аутистична, тежак психички инвалид, седи и стално гледа доле у своје скуте и тако проводи дан на Институту, а сви запослени, и доктори и техничари, постављају јој дијагнозу, само њена мајка то неће да примети. Ово је и најстрашнији пример докле иде непотизам на Институту и какав трагичан крај има…
Зла крв и на суду
Професор Нићин који је изгубио купљену титулу академика Војвођанске академије наука јер се академија трансформисала у групу грађана, треба у јуну да иде у пензију. Неком директоркином одлуком он се шаље у Хјустон на једномесечни курс из трансплантације срца док су млади специјалисти заобиђени.
Он је иначе један од креатора расула Института мада се директорки понудио као спасилац и саветник без кога се не може. Други креатор је Миклош Фабри који је игром случаја дошао на ту функцију али је по свом домету у суштини остао оно што је и био. Раније се увек жалио да се од плате не може живети а данас приватно има возни парк и грађевинску инфраструктуру да “ни кер нема где да се посере”.
Докторка Нада Драганић је била начелник одељења још годину дана пошто је отишла у пензију, док је остале докторе наука директорка шиканирала, осмишљено и организовано и јавно дискредитовала. Радивој Вемић који није ни кардиолог већ интерниста је њен дугогодишњи шпијун који је откуцавао др Павла Ковачевића а заузврат је добио право да и он остане начелник мада је више од годину дана у пензији.
Кардиолог кога је шиканирала и спречавала да докторира, прети јој данас јавно и њој и њеном мужу и њеној деци, а свему је кумовао дугогодишњи мобинг. Претње директорици и њеној фамилији од незадовољних и деградираних стручњака слушају се на Институту и дању и ноћу.
Кад се промени власт у покрајини почеће да пљуште кривичне пријаве за мобинг које ће се на суду лако доказивати. Обе директорке и кардиологије и Института, као и њени изабрани начелници служе само себи, својој деци, мужевима и женама и то за велике паре – делом од плате а делом од рекета пацијената, док су за службу, болеснике, запослене, па и друштво у целини апсолутно незаинтересовани.
Једино су љубавници у функцији
Један доктор, који је у наступу неконтролисаног беса отеран са Института а који није имао никакве папире из субспецијализације кардиохирургије, нити је било где полагао, а који је иначе у подгоричкој болници и рођену мајку оперативним путем ликвидирао, тренутно по налогу једног од директора РЗЗО фонда ради на пословима дечјег кардиохирурга где по специјалној клаузули и уговору добија две хиљаде евра по операцији као “еминентни страни стручњак” чија меркантилност далеко превазилази струку.
Због овог доктора сви који су укључени у дечију кардиологију и кардиохирургију знају да су у проблему само др Бабић мудро ћути јер не зна да објасни широј јавности како поштени кардиохирурзи раде са платом од 45.000 динара, а кардиохирург без специјализације са његовом клаузулом добија 2000 евра по операцији? Не понаша ли се он са својим као власник плантаже који управља са урођеницима, кварећи и углед партије која га је поставила на тако значајно место?
Сви знају да је Институт у Каменици посебно ушушкан од Покрајине као оснивача и главног пљачкаша и да у њему директори раде лоповлуке по наређењу а да у залеђини и даље стоје Бојан Пајтић, Драгослав Петровић и Душан Елезовић који је једно време са звањем конобара био и директор Управног Одбора Института док га расподелом кадрова у ”Србијагасу” нису пребацили у Управни одбор да се придружи бираном сецесионистичком кадру Војводине!
Иза старе зграде Института налази се грађевински костур ”Каменица 2” без инфраструктуре и опреме јер се од свега одустало и ради се убрзана пљачка по унапред утврђеном сценарију јер ускоро све набавке у здравству иду преко планирања Института за Јавно здравље (Батут). Новац зато треба што пре ненаменски потрошити без ревизора ако се изузму они који ће директорку Наду сигурно одвести у апсану.
У ”Каменици 2” ништа није у функцији оног за шта су милиони евра потрошени једино постоји један кабинет у коме зрењанински грађевински мешетар, Александар Војинов звани Аца Дијагонала, има сву раскош овог света и где уговара послове грађевине по граду.
Он је, иначе, изградио Ургентни центар Војводине и ”Каменицу 2” где супокрајински функционери ДС-а покрали најмање 60 милиона евра а да ништа од тога ни данас није у функцији!
Аца Дијагонала, више пута кривично гоњен, други је “велики неимар” Бојана Пајтића , после Боровице који је у затвору. Аца Дијагонала је лимар по професији и познат је и по томе што је Бојану Пајтићу бесплатно изградио необичну кућу у Сенти која се окреће!
Пајтић воли овај Институт више од Клиничког центра Војводине где је за пљачке у здравству овластио своју супругу Весну -Пајтић Болидовски и њене љубавникеДрагана Драшковића, др Гвозденовића и др Глуховића који осим пљачки у набавкама свакодневно рекетирају и пацијенте док се полицији сервирају минорни лопови попут др Шарчева који је узео мито од 50 евра.
Арпад Нађ
©Гето Србија
материјал: Лист против мафије
