Здравствени систем Србије тешко ће успети да очува обим и квалитет услуга на досадашњем нивоу. Због девизног курса, реално је да ће ове године у каси бити мање новца него у 2011.
ЗДРАВСТВО Србије тешко ће успети да одржи до краја године обим и квалитет услуга на досадашњем нивоу. Иначе сиромашан систем, који је на основу потрошачког индекса недавно у Бриселу добио и оцену „најгори у Европи“, што овде тврде да је нетачно, ове године, реално, због раста курса евра, располаже са мање пара него лане. Од почетка године скок европске валуте је већ „појео“ готово 10 одсто очекиваног буџета Републичог фонда за ову годину, а трошкови имплантата страних произвођача, разног уградног материјала и резервних делова за опрему су – порасли.
Практично, то значи да ће из здравственог буџета моћи да се покрије мање услуга него до сада. У здравству се, међутим, још не планирају радикални резови којима би се смањила права осигураника. Тако, бар, тврде у Републичком фонду здравственог осигурања. Али, мало је вероватно да ће Србија, која ни по издвајањима за здравство, ни по медицинским стандардима у погледу опреме, у јеку економске кризе моћи да иде мимо света, а много богатије земље су већ озбиљно почеле да штеде на здравству. Влада Француске, рецимо, планира да на здравству уштеди 2,4 милијарде евра. Та сума је већа од укупног буџета којим годишње располаже здравство Србије. У домишљањима како би могао да се ушпара још неки евро, чини се, најдаље иде Чешка, где је било и предлога да труднице до порођаја уместо лекара контролишу искључиво бабице.
У Великој Британији, Француској, Немачкој и Шпанији уводи се низ непопуларних мера, али оне досад нису утицале на квалитет здравства. Тако се смањују средства за болнице, са директном последицом на број запослених. Неке јавне болнице отпуштају особље или им не продужавају уговоре.
Заправо, у читавој Европи здравство саплиће економска криза. Највећи проблем у земљама које примењују социјално здравствено осигурање је раст минуса у буџету, јер се смањују уплате доприноса. Тај тренд се бележи и код нас, а РФЗО не може да наплати ни стара потраживања за доприносе која достижу 840 милиона евра.
– У Данској се, рецимо, за здравство одваја 3.000 евра по глави становника, па је опет опао ниво здравствене заштите – каже за „Новости“ професор др Александар Вуксановић, директор РФЗО. – Права осигураника и код нас морају бити усклађена са финансијским могућностима. Не може неограничено да се живи „на вересију“, нигде у свету, па тако ни у нашем здравственом систему. Свако ко прима целу плату, или део на „црно“, мора бити свестан чињенице да на тај начин смањује уплату у нашу заједничку здравстевену касу, и тако снижава квалитет свог лечења. Такође, неопходно је да и држава сноси део трошкова у здравству на које је закон обавезује. Једноставно, новца у заједничкој здравственој каси има ни мање ни више, него онолико колико сви заједно уплатимо.
Од 240 евра, колико се годишње скупи у здравственој каси по глави становника, готово половина оде на плате запослених у здравству, а за лечење, према рачуници РФЗО, остаје једва 125 евра по човеку. Подаци из Националног здравственог рачуна, међутим, показују да су укупна издвајања за здравствену заштиту, рачунајући и оно што пацијенти плате директно из џепа, и код приватника, дупло већа и износе 546 долара по глави становника.
Ако здравствени систем Србије, на чију су ефикасност пацијенти и досад имали низ замерки, пре свега због дугих листа чекања на специјалистичке прегледе и поједине операције, не буде могао да пружи ни досадашњи број услуга, пацијенти ће, неминовно, лечење све више морати да плаћају из свог џепа.
Здравствене установе засад добијају само инструкције да поведу рачуна о сваком динару, а не и да ускрате нека права пацијентима. Тако се лекарима сугерише да не буду „широке руке“ и да не шаљу сваки час пацијенте који се „преједу прасетине“ да проверавају холестерол у крви, већ да се ова, кажу, једна од скупљих анализа, ради када је то заиста неопходно. Тражи се и да се поштује процедура о издавању лекова, нарочито за хроничне болести, који се дају на препоруку лекара специјалисте.
– Ми штедимо кроз централизоване јавне набавке лекова и медицинских средстава, чиме смо за годину дана смањили трошкове за око милијарду динара – каже професор Вуксановић. – У договору са фармацеутском индустријом успели смо за око 1,2 милијарде динара да смањимо трошкове за лекове. Чак и у условима смањења прилива новца покушавамо да уведемо нова права из осигурања и подигнемо квалитет услуга, а само рационализацијом пословања РФЗО, која је од нас тражена прошле године, успели смо да уштедимо више од 113 милиона динара.
ИСТОПИЛО СЕ 189 МИЛИОНА ЕВРА
БУЏЕТ Републичог Фонда здравственог осигурања за ову годину износи 205.000.000.000 динара. Вредност финансијског уговора Фонда 3. јануара, када је средњи курс евра био 104,64 динара, износила је 1.968.000.000 евра. У овом тренутку, због скока курса евра (115,75 динара по средњем курсу), вредност финансијског плана је 9,6 одсто мања у односу на 3. јануар и износи 1.779.000.000 евра.
Новости
