Један од разлога зашто смо тако сиромашни је зато што не користимо како треба једини ресурс који је неисцрпан – образовање, оценио је у Новом дану професор Филозофског факултета Миодраг Зец. Децу из Математичке гимназије извозимо, а ми добијамо ријалити програме. Јефтину радну снагу имамо јер смо прихватили мантру да монтирамо само леви точак.
Тема сиромаштва је у Србији увек била политичка тема, каже Зец и додаје да смо у СФРЈ били сиромашни јер су нам једни радили једно, а други узимали друго. Сада смо сами, па смо поново сиромашни јер смо били и остали политичко друштво где се расподела дешава кроз политичку моћ, објашњава Зец.
“Друштвени производ се код нас третира као казан у који се ретко шта убаци, а онај ко држи кутлачу досипа ономе ко му је симпатичан”, илуструје професор Зец.
Није Џејмс Ват смислио парну машину у Кини. Тесла није у Лици направио то што јесте. Они нам узимају креативни супстрат сасвим природно, а ми се тога добровољно решавамо.
Један од ресурса кључан за друштвено богатство или сиромаштво је и образовање, каже Зец и додаје да је оно код нас “разваљено”, па је онај ко учи штребер, онај ко не преписује будала, а онај ко плати рачун на време идиот.
“Када бисмо извукли зрнца песка и ставили их на своје место – најбоље студенте електротехнике да ставимо да воде систем ЕПС-а, најбоље студенте економије да поставимо у систем финансија…”, набраја могућности гост Новог дана.
Србија привлачи стране инвеститоре рекламирајући се као земља јефтине радне снаге. Зец каже да је то глобални механизам који локалне власти спроводе, а који се своди на то да радник који прави патике у Бангладешу иде бос, а радник који у Србији склапа каблове не може да купи БМW.
Он подесећа на случај Хенрија Форда, произвођача аутомобила који је у Детроиту сакупио најбоље мајсторе и инжењере како би му правили аутомобиле. За то им је дао драстично веће плате него што су биле уобичајене. Због овог потеза је трпео критике колега индустријалаца, а он им је одговорио да не може да зове људе да производе нешто што је савршено компликовано и скупо, ако они који раде не могу то да купе.
Додаје да наше друштво није балансирало производњу знања и тражњу за знањем.
“Ако целу земљу подесите према интересима глобалних компанија, они само траже то – радну снагу од 18 до 38 година, оне који ће монтирати леви точак, а они који су на врху – инжењери и лекари ће да одлазе. Остаје само радна снага. Ако у производњи добијате само делић нечега, сав тај резултат одлази негде. Ако сте у таквом раду онда вас чека и таква расподела”, објашњава професор Филозофског факултета.
Говорећи о друштвеној прерасподели и средној класи, Зец објашњава да је она настала после Другог светскок рата када је постојала јака алтернативна идеја комунизма и страх од револуције у западном свету. Падом комунизма и нестанком алтернативе, нестао је и баланс у прерасподели.
“Мантра је постала општа. Али се и Америци десило да је у тежњи за профитом производња отишла у Кину, па је дошло до побуне средње Америке”, подсећа Зец.
Србија би могла да почен да релативно побољшава када би се сабрали и направили нешто што се зове мала просвећена ефикасна држава.
Србија је постигла макроекономску стабилност, али пост фестум рекао је Зец. Објашњава да су плате у јавном сектору смањене, а пензиони систем урушен. Додаје да се тако увек могу ствари ускладити и постићи стабилност, док се истовремено огромна средства троше у јавном сектору и предузећима типа РТБ Бор.
Када је у питању Бор, Блиц је објавио да је кинески инвеститор заинтересован за њега, али под условима у које спада и то да Србија на себе преузме социјални програм и дугове. Зец каже да ће дугови неминовно остати нама јер смо се довели у такву ситуацију, али је питање по којим правилима ће радити они који долазе.
“Кључно је питање да ли ће ти што долазе поштовати неке законске норме, какве ће бити минималне плате, рудна рента, општи услови, опорезивање… Нико не штити елементарна радна права, не подиже рудне ренте. То што можемо да урадимо, а да ће дугови остати – остаће”, истиче Зец.
Неда Вуловић, Н1
