Зец: Србија стално чека спасиоца, а они се – непрекидно нуде

СРБИЈА има темељне проблеме у економији и друштву, њоме се управља персонално и мануелно, а не институционално јер нису успостављена правила игре и зато се дешавају чуда па грађани стално чекају спасиоца, а они се непрекидно нуде, рекао је професор Филозофског факултета у Београду Миодраг Зец.

Он је у интервјуу за агенцију Бета рекао да стање у економији није ружичасто што потврђује чињеница да вишу просечну стопу економског раста у последње три године имају чак и Босна и Херцеговина (БиХ) и Албанија.

„Србија је по стопи економског раста, висини просечних плата и спољњем дугу на последњем месту листе земаља у југоисточној Европи, а високе стране инвестиције у последњих годину и по дана отварају питање чиме су плаћене и какви су им ефекти“, рекао је Зец.

По висини просечних плата Србија је, како је рекао, само испред Македоније и Албаније, а јавни дуг је већи него што га имају Македонија, БиХ, Црна Гора и Албанија.

Он је оценио да се Србија врти у круг без обзира на „медијски динамизам економске активности“ и резултати су далеко мањи од очекиваних, „а крем на торти је одлука власти у Београду да за новогодишњу јелку потроши 83.000 евра“.

„Непристојно је да се новогодишња расвета укључи у септембру, кажу да су медведи збуњени новим календаром. На тај луксуз потрошиће се толико струје, а смањене су плате и пензије, нема елементарних лекова на рецепт… Тужно је, немамо се чему радовати. Где смо пошли ту смо и дошли“, рекао је Зец.

На питање да ли у највеће слабости система спада, како истиче опозиција, и партијско запошљавање, Зец је рекао да друштво није разграничило два важна принципа, а то су компетенција и лојалност.

„Овде влада принцип лојалности, ко учи и ради проглашава се будалом и штребером, а они који до циља иду пречицом способним и на врху су листе“, рекао је Зец и додао да се правила у Србији доживљавају као сметња.

Одговарајући на питање да ли су инвеститори који у последње две године долазе у Србију прави улагачи, Зец је рекао да они углавном добијају субвенције да би донели дорадне (лон) послове који се плаћају по 200 евра којима не могу да се покрију елементарне потребе.

„Ти инвеститори су дошли да направе робу и извезу је и углавном не учествују у укупном животу државе, па их зато и не интересује колико траје наплата или судски процеси. Држава мора да направи правни поредак, а не да иде около и звецка касицом како би намамила улагаче“, рекао је Зец.

Он је рекао да је и усвојени буџет за наредну годину слика државе.

„Из структуре прихода и расхода види се ко пуни буџет, а коме се из њега даје. Пуне га највише грађани порезима и акцизом, затим царина, а најмањи је порез на добит“, рекао је Зец и додао да су издвајања за образовање међу најмањима, али да су огромна за субвенције, таксе и пенали за изгубљене спорове.

Није буџет развојни како се тврди, ако се фирмама дају субвенције из буџета, већ како је рекао, када се изгради инфраструктура или установа, као што је Клинички центар у Нишу.

„Норвешка има обиље нафте, а највише издваја за образовање јер купује будућност“, рекао је Зец и истакао да Србија због обиља пропуста и чињенице да се образовање претворило у бизнис има огроман проблем са његовим квалитетом, које је основ јаких, стабилних држава.

Додао је да би држава новцем који издваја за образовање, требало да озбиљно реструктурира школски систем и да се бесплатно универзитетски образују само они који имају потенцијал и за којима постоји потреба и радно место у државном систему.

Остали који желе диплому, према његовим речима треба да плате образовање и „мора се увести рангирање јер нису све школе исте“.

„Није Србија толико богата да бесплатно уступа другима људски капитал“, оценио је Зец.

Сада је Србија, како је рекао, изложена ризику да лекари, инжењери и други стручњаци одлазе у иностранство, а да њихова места заузимају људи са неадекватним образовањем што је опасно, посебно када је реч о лекарима.

Бета