Зелено светло за одстрел дивљих свиња због куге

Због опасности од ширења афричке куге свиња (АКС) Министарство пољопривреде објавило је инструкције у вези са ловом дивљих свиња, које су главни преносиоци ове смртоносне болести животиња против које не постоји вакцина.

Појачан одстрел дивљих свиња дозвољен је на 20 ловишта у Банату. Ово је био очекиван потез због близине границе са Румунијом, одакле нам прети највећа опасност. Ова болест, која може да проузрокује велике економске штете, недавно је откривена на фарми код Темишвара, на свега тридесетак километара од наше земље.

У банатским ловиштима, која се налазе у општинама Кикинда, Вршац, Чока, Бела Црква, Житиште… предвиђен је одстрел дивљих свиња до биолошког минимума – што је 50 одсто оптималног броја дивљачи у ловишту. Слично се налаже и на девет локација у источној Србији али до постизања бројности 70 одсто од матичног фонда дивљих свиња. Наводи се да ове мере могу да се спроводе без посебног одобрења па и у време забране лова. Ловцима се налажу строге мере дезинфекције опреме и возила као и обавезно слање узорака меса одстрељених дивљих свиња на анализу. Месо се може стављати у промет само у случају да није потврђено присуство вируса АКС.

Болест афричке куге свиња, која није опасна за људе, већ трећу годину се шири Европом. У Румунији је због појаве заразе усмрћено више од 361.000 свиња а у Белгији више од 5.000. Појачану ветеринарску заштиту прогласиле су Бугарска, Италија, Литванија, Пољска, Румунија, Естонија, Чешка и Мађарска. Да би зауставила пролазак дивљих свиња Данска је недавно почела да подиже ограду дуж границе са Немачком.

Због заштите свињарства и месне индустрије превентивни одстрел дивљих свиња на снази је у свим земљама којима прети опасност.

У Хрватској је објављена наредба о одстрелу око 20.000 дивљих свиња, преносе хрватски медији и истичу да је ова одлука изазвала опречне коментаре у јавности. Док је једни сматрају превише радикалном, стручњаци тврде како популација неће бити угрожена јер ће се бројчано стање ових животиња вратити на пређашње две године након престанка наредбе. Представници месних индустрија страхују од најгорег сценарија који би могао да их задеси у случају појаве ове болести од које би се економски тешко опоравили. У случају појаве жаришта спроводи се еутаназија целих фарми које често броје и неколико хиљада свиња.

Према подацима Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) болест је присутна на афричком, европском а однедавно и на азијском континенту. Интересантно је да је само у Европи болест осим код домаћих животиња на фармама потврђена и код дивљих свиња. У Америци зараза никада није пријављена. До сада је заражено и убијено више од 800.000 свиња, а готово 90 одсто у Европи.

Ловци да поштују кодекс

Према саопштењу објављеном на ловачком порталу „Србијалов”, инструкције државе долазе у моменту када је репродукциони циклус на врхунцу и због тога апелују на своје чланове да се држе ловачког кодекса.

– Дивље крмаче су високо супрасне или већ воде прасиће јер је парење дивљих свиња јесенас почело знатно раније него иначе. Ловци су сада на испиту да не пуцају на крмаче него на вепрове и назимад – наводи се у упутству. Ловци су сагласи да је због опасности од ширења болести редукција бројности мера која је морала да буде уведена али упозоравају да се она односи на број јединки.

– На крмаче треба пуцати само баш у крајњој нужди – наводи се у саопштењу.

Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс