Посланик владајуће Нове Србије Драган Јовановић упитао је данас министра привреде Жељка Сертића шта ће држава учинити да заштити домаће произвођаче и фирме који су добављачи те фабрике, као и колике су плате менаџерима Железаре.
„Топло смо поздравили споразум са иностраним менаџментом у Железари, али сада министру постављам питање зашто се дешава проблем који је евидентан откако је нови менаџмент преузео Железару“, рекао је Јовановић у парламенту, током дела седнице предвиђеног за посланичка питања.
Јовановић је навео да је у смедеревску Железару дошао 21 инострани менаџер, те да је одмах потом свим добављачима, међу којима су и 24 домаће фирме, послат ултиматум у којем се за наставак сарадње тражи да робу убудуће дају по ценама које су од 15 до 20 одсто мање од тржишних.
„Оваквим начином ви било какву фирму можете да преведете у плус“, рекао је посланик Нове Србије.
Смедеревска челичана била је тема и за демократу Борислава Стефановића, који је Владу Србије упитао зашто не именује инострани менаџмент и у другим фирмама по Србији, те зашто су друга српска предузећа дискриминисана у односу на Железару.
Влада Србија потписала је 21. марта са холандским ХПК инжењерингом уговор о управљању Железаром Смедерево.
Челни људи ХПК инжењеринга су Џон Гудиш, некадашњи извршни директор америчке компаније Ју-Ес стил која је до 2012. била власник Железаре, и Петар Камараш, словачки бизнисмен.
Влада Србије је одлучила да агажује спољни менаџерски тим, пошто су у фебруару пропали преговори о стратешком партнерству са америчким Есмарком, о преузимању 80,01 одсто капитала Железаре у власништву државе.
Услуге менаџерског тима коштаће 340.000 долара, речено је раније, а пословање Железаре Смедерево до сада је Владу Србије коштало имеђу 10 и 12 милиона евра месечно.
Железара запошљава око 5.000 људи, тренутно производи између 340.000 и 350.000 тона челика, а њени производни капацитети су око 2,2 милиона тона.
Спутник
Ti milioni evra i te bezobrazno velike plate za taj tzv. “menadžment” su bačene pare. Vrlo brzo će se pokazati da Železara ne samo da neće ostvarivati najavljivani profit nego sve što će ostvariti su štrajkovi prevarenih radnika i dalje posrnuće. Zašto? Jednostavno, nikakav pomak u poslovanju i rentabilnost Železare pa i stvaranje profita nisu mogući bez otpuštanja bar 3 000 radnika, na žalost. To je bio jedan od uslova svih ozbiljnih interesenata za preuzimanjeŽelezare kako bi ona bila profitabilna. Vučić to niej dozvolio iz dnevno političkih razloga a ne zbog brige o radnicima. Ko i u Železnicama Srbije, kao i u EPS -u, Pošti i svim većim firmama to otpuštanje viška radnika koliko je bolno, toliko je i potrebno da bi se poslovanje nastavilo normalno. Pod tim viškom podrazumevam u prvom redu administrativne radnike pa tek onda ostale. Uostalom Vučić je prihvatio zahtev MMF da do kraja godine iz javnih službi bude otpušteno između 25 000 i 30 000 radnika!
Pa to valjda košta nas građane Srbije, a ne vladu?!