Дмитриј СЕДОВ | 11.11.2012
Политика је уметност прилагођавања околностима
и извлачење користи из свега, чак и из онога што је гнусно.
Ото фон Бизмарк
Није случајно изабран епитаф “железног канцелара” за овај текст. Ото Фон Бизмарк је био водећи политичар свог времена и отац реформи немачке државности, која је понела епитет “револуције одозго”. Његовом вољом и политичким умећем, раније разједињена немачка књажевства су се сјединила у једну моћну целину, која је названа Немачка империја или Други Рајх. Био је то погодан и одличан пример вештог коришћења политичких технологија, које су издржале пробу времена.
Није потребно приказивати комплементарну слику ове политике, јер је она увек за циљ имала јачање Немачке, не обазирући се на кршење интереса других народа.
“Једина здрава основа велике државе јесте државни егоизам, а не романтика и није достојно велике државе да се бори за ствар која се не дотиче њених сопствених интереса” – говорио је Бизмарк.
При том, он никада није био присталица рата, авантуризма и колонијалног освајања туђих територија. Да, Бизмарк је могао урадити и то што је гнусно, руководећи се личним интересима немачке државности. Он је склапао јавне и тајне савезе, балансирао је на ивици конфликта, но, он је одлично знао да његов рад не сме да буде на штету сопствене државе.
Бизмарк је преживио велики и дугачак живот у политици и никада се није запрљао сарадњом са међународним злочинцима.
Рекло би се да савремени немачки политичари имају на кога да се угледају у свом раду, алу у стварности, они су отишли далеко у страну од традиција које им је он заложио.
У новемру ове године Европски ревизорски суд (ЕСА) је обзнанио извештај о ситуацији на Космету, у коме је оштро критикована политика Немачке, као најактивнијег учесника у догађајима у покрајини.
Према том извештају, “владавина права” коју ЕУ покушава да наметне, никако да наступи.
Напротив, ниво корупције и посебно организованог криминала, остаје веома висок. Од момента почетка окупације, лета 1999. године, овде није дошло ни до каквих значајнијих промена.
Чак супротно, после уласка НАТО снага у ту јужну српску покрајину, под контролом пакта и уз активно учешће Немачке, мафијашка групација Хашима Тачија, која има сопствене оружане формације, претворила се у једину доминантну силу.
Остварио се мафијашки сан свих времена и свих народа: коначно су се дочепали власти у великој територијалној јединици и као чувара те власти поставили су сопствену армију убица.
Корзиканска “Коза Ностра” одмара.
И у овом процесу, активно учешће узели су унуци Ото фон Бизмарка – немачка влада, дипломате и тајне службе.
Покојни фелдмаршал би се преврнуо у гробу када би знао да су немачки “мисионари”, оружани манифестима о људским правима и одлукама ПАСЕ и другим правним паирима, почели са својственом им педантношћу и темељитошћу, градити здање монструм државе Косово, која је већ приликом рађања показала своје лоше наслеђе, задајући велику главобољу Европи, а посебно Немачкој.
Све у свему, Немци су прекршили основне принципе свог великог претка: “не чини пакост”, али се претварају да све раде из најбољих могућих намера.
Као доказ ове тезе, можемо навести цитат из извештаја ЕСА:
“Коришћење ОВК у стратешким војним операцијама, омогућило је да се рат добије. Али социјални карактер те организације, дијаметрално супротан хуманитарним принципима, ударио је по намерама Немачке”.
Видимо да је немачким дипломатама непознато то што је пре 150 година било добро познато Бизмарку – у свету је све међусобно повезано и за све се мора одговарати. И Немачка неће остати по страни од ширећих пипака албанске злочиначке хоботнице и од дестабилизације Балкана. Доћи ће време кад ће све платити.
Али, Немачка је са узорном истрајношћу улагала и улаже напоре, да Косово претвори у “одличан пример” своје спољне политике, пример за којим треба следити. Тој економски најјачој држави у Европи, страховито је потребно стицање међународног ауторитета путем продора по било којој теми. И ту тему су нашли у стварању “независног Косова”.
У каквој кошмарној ноћи се приблудела идеја немачким лидерима да манијака-убицу преваспитају у послушно дете?
Извештај ЕСА очигледно показује да се у том образовном процесу не може очекивати никакав напредак. Треба напоменути да овај орган ЕУ изненађујуће објективно анализира косовско стање и узроке његовог настанка.
Извештај почиње са кратким набрајањем догађаја на Косову. Тамо се подсећа како је НАТО упао на Косово – под заставом УН, како је успоставио контролу над том јужном покрајином, како је ишла припрема за њено формално отцепљење, које је остварено у фебруару 2008. године, не само противно вољи српског народа, него и противно међународном праву.
Један од показатеља да на Косову нe штима како треба, јесте и процес међународног признавања независности те творевине. Без обзира на масиван притисак од стране САД и посебно Немачке. Косово је до сада признала свега 91 држава. Берлин чак ни у оквиру ЕУ није успео да постигне жељено – 5 држава Уније Космет сматра саставним делом Србије, у складу са међународним правом.
Приштина је од међународне заједнице добила милијарде субвенција. По подацима ЕСА од 1999 до 2007. године, она је добила 3,5 милијарде еура, од којих 2/3 из буџета ЕУ и њених земаља чланица. Од 2009 до 2011. године, Приштина је добила још 1,2 милијарде евра и била је главни реципијент ЕУ, али пет њених делова је не признаје. За међународне економисте је јасно – Приштина зависи од инфузије западне помоћи и њено искључивање довешће до конвулзије.
Видимо да европски, а посебно немачки политичари, нису узели у обзир ту околност, да су организоване злочиначке заједнице генетски неспособне да се баве стваралачком делатношћу. Оне представљају најбруталнији израз агресивног паразитизма.
Посебна пажња у извештају се даје мисији ТОРОЛЕКС (Европска мисија “владавине права” на Космету). У извештају се указује да је још пре упада Нато 1999. године, Немачка почела са наоружавањем албанских мафијашких кланова у њиховој борби са Београдом. Са почетком војних операција ОВК је почела активно да функционише као сувоземна војска алијансе.
Стидљиво затварајући очи пред самовољом ОВК Хашима Тачија, ЕУ је успоставила ЕУЛЕКС као организацију усмерену на “успостављање послератног поретка” и “принципа владавине права на Косову”. Данас је та организација са 2.500 службеника, најкрупнија организација ЕУ у покрајини.
Но, после протеклих 13 година од агресије, ЕСА је дала уништавајућу пресуду о делатности ЕУЛЕКС-а. Чињеница да је на Косову учињен веома ограничен напредак у борби против организованог криминаала, указује на озбиљност ситуације.
Без обзира на вишегодишњу умешаност ЕУ, правни систем у покрајини је тешко оболео. Постоји много празнина, тако да влада одбацује кадровске препоруке окупационих власти. Ствар је посебно лоша по питању права националних мањина. Попуњена је само једна трећина места у правном систему, предвиђених за представнике мањина. Немогуће је борити се ефикасно са злочинима ако нема довољно судија и тужилаца.
Истрага о крупним злочинима и даље је неефикасна, не само због тога што нема професионалаца, него због тога што се у злочине умешала политика. На Космету цветају економски и финансијски злочини, прање новца. ОЕБС је потврдио чињеницу да су многе судије на Космету склоне да доносе решења не у складу са законом, него под утицајем са стране.
У том правцу ЕСА види само један успех – успешно се успостављају косовске царине. Видимо, биће то места процвата организованог криминала.
У закључку извештаја, ЕСА наводи да искуство Косова понавља претходне грешке, када је Запад играо на улогу савезника са силама које су антагонистичке њиховим вредностима. Аналогна ситуација настала је и у Авганистану. У оквирима своје сарадње са НАТО, Немачка је такође помагала муџахедине који су се борили против Совјетског Савеза. Последице те сарадње добро су познате.
Сличне резултате можемо очекивати и од сарадње са сиријском опозицијом, где се терористичке организације наоружавају од стране Запада. Немачка је усвојила једноставну логику рата, када се за савезника бирају најагресивније варварске групације, које временом прерастају у снагу која формира будућност државе.
Какву будућност су они данас формирали уз помоћ Немачке, за становништво Космета?
Вероватно су немачки политичари, пре него што се укључе у косовску НАТО авантуру, требало да се присете онога што је о рату говорио њихов велики претходник:
“Чак и победнички рат представља зло које треба да буде спречено мудрошћу народа”.
Документ ЕСА не предвиђа цитирање великих политичара, али се после читања његових закључака и нехотице намеће још један цитат Ото фон Бизмарка:
“Глупост је Божији дар, али га не треба злоупотребљавати”.
Фонд Стратешке Културе
