После више од 58 година постојања и немерљивог доприноса унепређењу пољопривреде неизвесна је судбина Центра за кромпир у Гучи, о чему би наредних дана требало да се разговара у Министарству за пољопривреду. Четири године нису исплаћиване плате, блокиран је рачун за 35 милиона динара, искључени су телефони, струја…Од некада тридесетак запослених, углавном истраживача, остала су још само четири, који и даље сматрају да земља кромпира треба да има научни центар који ће радити на развоју ове пољопривредне културе. Посебну наду запослени су добили недавном куповином чачанске Чипсаре, која је од свог оснивања седамдесетих година откупљивала скоро целокупну количину кромпира са подручја Чачка, Драгачева и Ивањице. Вршилац дужности директора Центра Милић Домановић али и локална самоуправа у Драгачеву као једно од решења предлажу да Центар из надлежности Министарства просвете, као оснивача, пређе у надлежност Министарства пољопривреде.

Земља кромпира увози кромпир — Центар за кромпир у Гучи

– Центар за кромпир био је заслужан за препород у производњи кромпира у Србији, а предстоји нам обнова или стављање катанца. Предлог локалне самоуправе и научних радника је да Центар из надлежности Министарства просвете, као оснивача, пређе у надлежност Министарства пољопривреде, што је и логичније решење, каже в.д. директора Милић Домановић.

Иако већ дуже време не ради, Центар за кромпир поседује изузетно вредну опрему са којом је могуће даље радити на развоју нових сорти кромпира. Поседује фитопатолошку лабораторију за производњу безвирусног садног материјала, нематолошку и агрохемијску лабораторију и опрему за испитивање технолошких својстава кромпира.

– Стопостотни власник центра је држава, у његово опремање уложена су велика средства, а та опрема сада је неискоришћена. Набављена је модерна лабораторија, опрема вредна више од милион евра, али нам је пре три године одузета пословна контрола семенске производње и додељан другим институцијама. Последице су поражавајуће: више не постоји мониторинг производње кромпира за јело, изгубили смо традиционална тржишта у Румунији и Бугарској, прича Домановић и подсећа да је прошле године увезен заражени семенски кромпир из Холандије који је контаминирао њиве у Прањанима, Коштунићима и Леушићима, због чега власници њива не могу да сеју кромпир наредне четири године.

– Пре десет година на Голији, где нам се налази парцела од 33 хектара, забрањена је даља проузводња семенског кромпира, јер је ово подручје проглашено за парк природе. Подсећам да нема ниједне друге установе која би могла да се бави стварањем домаћих сорти кромпира, а које данас готово у целости увозимо. Део средстава за рад Центра може да се заради издавањем у дугорочни закуп имовине која се не користи, као што су складишта, пословни простор, проналажење стратешких партнера у земљи и иностранству, каже Домановић.

Председник општине Лучани Младомир Сретеновић каже да је локална самоуправа заиинтересована да овај Центар настави да ради јер је и наука – иновације и пољопривреда за овај крај веома важна област.

– Подручје Драгачева, Чачка и Ивањице је традиционално подручље где се узгајао кромпир и та култура би опет могла да буде окосница развоја нешег села. Рачунамо да аплицирамо на више пројеката одрживог пољопривредног и руралног развоја где би овај Центар био окосница наших планова, каже Сретеновић.

Да ли ће Центар за кромпир ставити катанац или ће ипак почети са радом, могло би да се зна до краја ове седмице када ће бити одржан састанак у Министартсву пољопривреде. Сам министар Горан Кнежевић обећао је да ће са својим сарадницима предложити неко решење, како би Центар за кромпир али и Институт за воћартсво у Чачку наставили своју научну мисију.