Због чега је председник Вучић толико иритирао Нишлије па му је ономад пун градски трг (толико пун, да ни пословично духовити Драган Ј. Вучићевић није могао да смисли неку прикладну скаску за насловну страну Информера) сатима звиждао (толико, да ни пословично мудри и спремни за универзална објашњења Небојша Крстић и Драгомир Анђелковић нису по овој теми позвани у Пинк).
Зато што Вучић отворено вређа интелигенцију Нишлија.
Београду је из сталне буџетске резерве (дакле и од нишких пара) дао милион евра за „прославу Нове године“ а да претходно није тражио да Београд пређе у „републичке руке“! Због чега не би могао да на исти начин помаже и нишки аеродром?!
И да ли – ако аеродромом „Константин Велики“ настави да управља локална заједница – то значи да тај аеродром више неће бити у Србији!? И како то да ће о судбини „државног аеродрома“ одлучити политичка странка – чиме се непрекидно хвали председник Вучић, обећавајући чак да због одлуке нишком СНС неће „фалити ни длака са главе“!?
Ове и многе сличне логичке питалице за први разред гимназије (где ђаци још нису ни чули ни за Аристотела ни за силогизме), те накарадни одговори Вучића, вређају становнике овог царског града, па и мене. Наслушао се за тридесетак векова постојања овај град свакојаких изјава својих царева, од Константина до Јустинијана, али оваквих актуелног цара није! Па како назвати некога чија је председничка улога у друштву формално процедурална, а суштински одлучујућа по свим питањима живота и смрти, него царем?!
Прво смањи приливе новца локалној заједници по свим основама пореза (и повећа Републици), а после тријумфалистички обнародује да Ниш нема пара те да ће га Република „издржавати“, уколико не будемо „тупави“ (начин на који се владар обраћа својим поданицима)! Опростите, ако би вам колега на послу или познаник на улици рекао да сте „тупави“, да ли бисте се увредили? Ништа није научио Вучић од свог узора Краља Ибија – чак се ни он није тако јавно спрдао са „својим народом“. А „народ мој“ нека прочита пажљиво ову гротеску и научи нешто од Жарија.
Вучић вређа интелигенцију Нишлија и са „Леонијем“.
Тупави какви смо по мишљењу нашег председника, никако не схватамо да се у Нишу запошљава све више људи, а буџет града постаје све мањи?! Који генијални економист може да објасни овај парадокс!?
Да би све било невероватније, Вучић отвара Леони два пута, а да то хронично декадентној и уснулој интелектуалној јавности Србије не смета. Први пут, 29. јула 2017. године, било је неугодно, а пре неколико дана и дегутантно. Исте приче и заставе, исти патриотизам, исти изливи љубави и исти аутобуси само други пут са устајалим сендвичима – сценографија за оба отварања… Непоменути Адам Смит, по чијем се моделу у оваквим фабрикама израбљује младост Србије, и цитирани Томас Џеферсон лебде нишким пољима изнад Леонија ево већ пуних девет месеци!
Држава као покретач привреде никада и нигде није донела срећу, то се ваљда учи на првој години факултета! С обзиром да је сама кампања бесумучног отварања фабрика, где ће млади људи оставити здравље и младост за 250 евра месечно довољно сумњива, да проверимо како је тамо где су већ раније били усрећени оваквим фабрикама.
Људи пре потопа масовно напуштају ову барку у којој ће сигурни бити само наш врховни Ноје и његови. Стога нема људи за овакве фабрике, чак ни за овако значајну плату од 250 евра у просеку – овакав „етатистички неолиберални капитализам“ није могао да замисли ни сам Адам Смит! Стога се месецима радници из прокупачког Леонија малтретирају и довлаче у нишки, док у исто време вршачки Фрезенијус унајмљује агенцију да им некако нахвата радну снагу!
Сви они са високим школама одавно су почели да напуштају ово несрећно парче Балкана – а то интензивно чине и даље. На овај начин темељно се мења квалификациона структура ове земље – Србија постаје тупава, баш како њен владар жели и без перспективе. Како сада не успева ни „шарена лажа“ дуалног образовања, заговорници нареченог Шкота Смита Адама масовно из земље избацују и оне са нижом спремом. Лагано Србија постаје домовина само оних несрећних СНС аутобусџија, који непрестано кличу и воле а да ни сами не знају шта и због чега. Србија полако постаје земља и без елементарног биолошког потенцијала, не само без стваралачког и радног.
Дакле, наш цар лагано остаје без земље, попут његовог претходника, цара Енглеске „Ивана без Земље“ (John Lackland). И као што је бес и незадовољство Иванових савременика натерало властодршца да прихвати „Велику повељу слободе“ (Magna carta libertatum), тако се надам да ће и Нишлије сите увреда натерати нашег Ивана да стави прст на чело и престане да вређа интелигенцију и васпитање својих поданика.
Београд ме је, као ко зна колико пута раније у животу, разочарао.
Нека сада моје Нишлије испишу Magna carta libertatum за све нас.
Саша Живић
Аутор је професор Медицинског факултета у Нишу
Данас.рс
Браво Нишлије!