Земља вам се распада већ више од 30 година а стање вам редовно?!

Оно шта Србију чини тако несрећном земљом за живот јесте нешто што би се најкраће могло описати као УДБАШКА ДРЖАВА.
Удбашка држава јесте феудални тип организације државне управе, православног типа у коме је владар уједно и свештеник и обједињује апсолутну власт. Модернизована кроз комунизам, удбашка држава је са феуда прешла на корпорацију али је задржала религијски карактер и апсолутизам феудалног типа као и унутрашње уређење. Због тога данас, удбашка држава јесте и корпорација и култ у исто време и то је оно шта је чини толико деструктивном спрам Србије. Њена деструктивност се огледа у само једној ствари а та ствар је тотални раскид са РЕАЛНОШЋУ.
Термин Удбашка држава се користи просто зато јер је згодна јер са најмање слова описује суштину проблема а та суштина проблема јесте неконтролисани уплив апсолутне моћи у било који аспект друштва, дистрибуцију те моћи и њену употребу. Стога, удбаше не треба посматрати као искљчиво као припаднике служби безбедности, и ако они највише долазе одатле, већ много шире, као на стање ума.
Ума опијеног апсолутном моћи и разведеног од реалности и интеракције тог ума са реалношћу кроз фантазију, тј психозу.
Обзиром да удбаш представља агента апсолутне моћи, његов неконтролисани уплив у све сфере живота чини да је живот у таквој средини хаотичан и управо због тога ХАОС је саставни део модуса операнди у удбашкој држави. Сликовито речено, то би вам било исто како када би сте живели на планети где гром може да вас удари без обзира на то да ли је време лепо или ружно, може да вас удари напољу, у соби, на ВЦ шољи било кад и било где, без било какве логике,смисла и разлога.
Једнако, удбаш као агент апсолутне моћи, попут вируса, инфицира све са чиме дође у контакт.
Пример:
Мића је пре Другог Светског рата био пробисвет и коцкар, нарцисоидни психопата који воли да своју унутрашњу агресију и конфликте, избацује напоље слепо верујући да ће тако решити унутрашњи немир. Ово чини да је Мића садиста.
Мића је у Другом Светском рату, бацио Молотовљев коктел на нацистички тенк и запалио га. Тенк је био без посаде, напуштен али је га је објективно, Мића уништио. Други који су били са Мићом су то видели и када се рат завршио Мића је проглашен за Народног хеорја и добио је као награду за свој хероизам, чин пуковника и ако није завршио пре тога никакву војну школу. Мића, у вечитом конфликту са законом и у паничном страху од полиције, као Народни Херој бира да буде пуковник полиције и то не обичне, него оне тајне, најмоћније полиције. Како су комунисти уствари сви до једног НКВД-овци, Мића, опседнут моћи, зна када треба да шени а кад да гризе, пролази проверу код НКВД-а и постаје пуковник тајне полиције. Тајна полиција мења своје називе, од ОЗНЕ, УДБЕ, ДБ, БИА како год, међутим њена природа остаје иста а то је да је извор апсолутне моћи и Мића као припадник УДБЕ јесте агент апсолутне моћи. Као агент апсолутне моћи, Мића оће да јее и то да јее најбољу п****, стога Мића жени Славицу, балерину Народног Позоришта. Мића је одваљује **** *** ***, то се Славици свиђа али *** **** **** да више не може да буде балерина. Мића јој сређује да буде управница Народног позоришта. У том моменту, Славица постаје УДБАШ и цело Народно позориште постаје УДБАШКО. Мићи се рађају син и ћерка који моментално постају УДБАШИ још као бебе.
Породилиште у коме су се родили Мићини син и ћерка, такође постаје УДБАШКО породилиште, јер Мића има моћ да побије докторе и запали породилиште ако му се са децом нешто деси. Како време пролази, Мићи Славица постаје досадна и он сада има две љубавнице, Милицу и Јелену. И Милица и Јелена постају УДБАШИ јер су дале п**** Мићи. Милица је наставница у основној школи и ово чини да основна школа постаје УДБАШКА јер Милица путем п**** је прикопчана на Мићин к**** и самим тим је у директном контакту са апсолутним извором моћи. Јелена је на исти начин прикопчана на апсолутни извор моћи само што је Јелена куварица и ресторан у коме ради такође постаје УДБАШКИ ресторан.
Трансфер моћи Миће је директан и стога врло ефикасан. Мићина деца одрастају тако да их се сви плаше и сви им угађају, због тога Мићина деца почињу да верују да је то зато јер су она стварно Богови и њихов его расте до граница познатог универзума. Сви са којима Мићина деца дођу у контакт, такође постају УДБАШИ.
Како расту, Мићина деца иду на факултет, при чему факултет постаје УДБАШКИ јер мора да се повинује Мићи.
Коначно, Мићина деца постају људи и отварају своје фирме, при чему фирме као и сви запослени постају УДБАШИ.
Како ништа нису учили, ништа не знају, да би фирме функционисале, цео систем мора да буде такав да толерише њихове глупости и да им омогући пословање и на тај начин цео систем постаје УДБАШКИ.
Да би такав систем могао да функционише, конкуренција не сме да постоји. Нити може да постоји, јер ако се нађе неко ко је бољи од Мићине деце, Мића вади ТТЈЦА или шаље своје „сараднике“ да „реше ствар“.
Е то је УДБАШКА држава.
То су све те Миће, то су сви ти Генекси, Бетекси, Долекси, Балекси, све те мега успешне социјалистичке компаније а у ствари само паравани за хиљаде и хиљаде Мића и њхихових потомака и цео систем функционише. Са само једном сврхом – да обезбеди пензију за Миће и зараду за Мићине потомке.
УДБАШКА држава јесте ментална пројекција Мићиног ума, то је свет параноје, панике, хаоса, ноћних мора, који очајнички покушава да контролише себе тако што ће контролисати околину. Како то није могуће, тај свет је у перманентном хаосу и он тај хаос пројектује споља у слепој и бесмисленој нади да ће тако постићи унутрашњи мир.

Јер почива на лажи. Мића није народни херој јер је тенк био празан.