“Плодно земљиште је кључни и комплексан природни ресурс чију вредност све више занемарујемо…” – Европска агенција за природну средину – (1)
Најављена продаја странцима Београдског пољопривредног комбината, главног снабдевача храном српске престонице, указује на застрашујуће незнање актуелне власти о томе шта су заправо есенцијални природни ресурси без којих нема ни привреде ни народа, или другим речима – без чега нема одрживе државе.
Још горе од тога је чињеница да одговор на питање одрживог развоја земље нема ни српска струковна и интелектуална елита од које Србија очекује лидерство и спас.
Као да је Домановићев Вођа остао вечито проклетство Срба.
Ни један медиј у Србији није донео озбиљнији приказ овогодисње Конференције УН о Одрживом развоју, а још мање неку вест са европских конференција на тему Вода, земљисте и енергија – о кључним природним ресурсима на којима стоји данашњи свет.
Иако је по законима Србије продаја природних ресурса – па тако и плодног земљишта – странцима забрањена, домаће оранице се ипак могу њима продати ако су у склопу неког комбината. – (2)
Оваква правна бесмислица је могућа у Србији где се нико не усуђује да тужи државу за кршење сопственог закона: плодно земљиште не мења својство природног ресурса у зависности од власника који га поседује.
Продаја домаћих ораница странцима истовремено обесмишљава борбу Србије за Косово – које је главни енергетски ресурс неопходан за будућу реиндустријализацију земље.
Изгледа да српске елите нису училе у школи да су плодно земљиште и фосилна горива, заправо, есенцијални природни ресурси.
Београд нема решења за Србију
Одсуство реакције Београђана на вест о продаји странцима ПКБ-а, показује да они више нису у стању да се старају ни о сопственим примарним потребама а камоли да се старају о остатку Србије.
Ти школовани Београђани, од којих Србија очекује поуку и информације, више ни сами не знају шта се дешава у свету, напуњени су пропагандним материјалима и лажним подацима из света, па су тако изгубили из вида шта су темељни предуслови за опстанак неке земље и за њен одрживи развој.
Уместо решења за проблеме Србије, Београд је данас постао њен главни проблем – он једноставно више не располаже знањима потребним за економски и социјални препород земље.
Није ту само у питању чињеница да је престоница данас, углавном, постала стециште полукриминалног слоја добитника транзиције, који се ту преселио из опљачкане провинције, место централизованог државног капитала и никад веће, државне партократије, школоване омладине из Србије у потрази за послом и – највецег броја пензионера.
Уместо покретања развоја целе земље, Београд данас исисава материјалне и људске ресурсе Србије – чиме спречава њен равномернији економски развој.
Стручне расправе о опасностима непропорционалног квантитативног раста Београда (чак и преко плодних ораница) за укупни развој Србије биле су могуће пре тридесетак година, у доба социјализма – али не и данас, у доба демократије: са једном четвртином укупне популације земље, Београд данас располаже скоро половином посланика у Скупштини Србије (119 од укупно 250 посланика). О обиму привреде и да се не говори.
Од жестоких партијских борби за управом над Београдом, и надметања ко ће му направити још већи мост мост или метро, остало је у сенци много важније питање – усклађивање развоја главног града и његове привреде са развојем остатка опустошене Србије.
Јос важније од тога је питање лидерске улоге Београда у развоју остатка земље. Србија је, изгледа неосновано, веровала у знања којима располажу београдски стручњаци.
Истина је нажалост другачија: домаћи стручњаци, настањени већином у главном граду, данас заправо располажу застарелим и погрешним знањима и информацијама, којима чине више штете него користи за Србију. Они више не разумеју шта се дешава у свету и не разликују пропагандне материјале странаца од изворних и поузданих информација – па ваљда зато и не разумеју шта су есенцијални природни ресурси који су неопходни за развој домаће привреде. Ни шта то развијени свет заправо тражи у, и од Србије, и зашто.
Земља, вода и енергија
Може се слободно рећи да је већина навода о европској пољопривреди у нашим медијима нетачна и да представља некажњено ширење лажних података којима се домаћа пољопривредна политика усмерава у погрешном правцу.
Осим лажних података о просечној величини пољопривредних газдинстава у Европи, чиме се захтева укрупњавање поседа у Србији, ових дана се може прочитати у домаћој штампи да за разлику од Србије, у развијеним европским земљама попут Данске, Холандије, Немачке и Аустрије, нема закоровљених њива и пашњака. – (3)
Један од бивших министара пољопривреде изјављује ових дана, поводом необрађених ораница у Србији, да ЕУ уопште не познаје категорију необрадиве земље. – (4)
Оно што је пропуштено у овим изјавама је да нова Заједничка пољопривредна политика ЕУ (ЦАП- Цоммон Агрицултурал Полицy), чије је усвајање у току, захтева да фармери обавезно оставе 7% својих ораница – непосејано! (види под 5. – ЦАП – мере за ‘озелењавање’ пољопривреде)
Разлог – Европљани су инсистирањем на што већим приносима претходних деценија толико исцрпели своје оранице да је сада оваква мера неопходна да би се земљиште опоравило. – (6)
Други, од наших бивсих министара, је доскора тврдио да Европи не требају српске оранице. Само ова напред поменута мера оставља ЕУ без седам милиона хектара ораница – па јој је додатно плодно земљиште преко потребно.
Да не буде забуне, треба рећи да је Европска заједница, иначе, нето увозник пољопривредних производа. Она извози пољопривредне производе за чију је производњу потребно 14 милиона хектара – и то по ценама које су, због високих субвенција њиховим фармерима, често ниже од трошкова производње. Извозом по оваквим, дампинг ценама ЕУ уништава фармере у сиромашним земљама који имају знатно ниже субвенције – па они будзашто продају земљу и селе се у градове.
У исто време ЕУ увози количину пољопривредних производа за чију производњу је потребно 49 милиона хектара – и то по овако наметнутим дампинг ценама. – (7)
Домаћи стручњаци, заправо, не знају колико је лоше стање европских ораница па зато и даље инсистирају на што већим приносима. – (8)
Више међународних и европских организација за заштиту природне средине упутило је ових дана захтев парламенту ЕУ да престане са субвенционисањем пољопривреде која доводи до деградације ораница и уништавања природне средине. – (9)
Везе између пољопривреде која зависи од агро-хемикалија (вештачких ђубрива, пестицида), климатских промена, загађења вода, деградације плодног земљишта и разарања разноврсности биљног и животињског света – су чврсто успостављене – стоји у њиховом извештају.
Другим речима, европска пољопривреда, чије високе приносе толико хвале наши, домаћи, стручњаци, је заправо због тога постала неодржива – али се подаци о томе скривају од српске јавности.
У делу о плодном земљишту, овај документ насловљен са Истина о Заједницкој пољопривредној политици, пише: – (10)
– Укупан трошак деградације земљишта у ЕУ се процењује на 38 милијарди евра годишње; годишњи економски губитак на угроженом земљишту у Европи се процењује на 53 евра по хектару, а штета по околину на 32 евра по хектару;
– 115 милиона хектара, или 12% укупне копнене површине Европе, је нападнуто ерозијом воде а 42 милиона хектара ерозијом ветра;
– око 70% укупног плодног земљишта на свету (3,5 милијарде хектара) је деградирано (опала му је плодност – прим.);
– земља садржи у себи око једне четвртине укупног биодиверзитета наше планете (па је зато деградација земљишта изузетно опасна – прим.);
Европски извештај о развоју за 2012. годину, насловљен са Суочавање са несташицом: Управљање водом, енергијом и плодним земљиштем за одрживи раст, предвиђа све веће несташице ових природних ресурса у будућности. – (11, 12)
Овај извештај предвиђа да ће потражња за питком водом и енергијом у свету порасти за 40 процената – већ до 2030-те године – а да ће потражња за храном, за исти период, порасти за 50 процената.
У овом извештају посебно је интересантно да ЕУ позива на квантитативно увећање ресурса плодног земљишта или, другим речима, Европи требају додатне оранице. – (11-б).
У извештају под насловом Борбе за земљу, енергију, храну, воду и минерале – који је током маја 2012. године објавила Трансатлантска академија (САД + ЕУ) – стоји:
Студија коју је прошле недеље објавила Трансатлантска академија открива да су све вероватнији озбиљни поремећаји тржишта и насилни сукоби на међудржавном и локалном нивоу у многим подручјима – посебно у Азији, Африци и Латинској Америци – уколико трансатлантска заједница не преузме вођство у решавању проблема везаних за никад већу глобалну потражњу за (овом) групом природних ресурса. – (15)
Институт за природну средину из Стокхолма објавио је, у припреми за конференцију УН о Одрживом развоју, 2012 (Рио+20), извештај под насловом Вода-земљисте-енергија (Wатер-ланд-енергy неxус) у коме посебно указује на проблем у снабдевању питком водом у будућности. – (13)
Снабдевање водом је есенцијално за задовољење вишеструких потреба као што је вода за пиће, санитарна вода, за потребе пољопривреде и за производњу енергије. Процењује се да 884 милиона људи у свету има проблем у снабдевању питком водом. Светска комисија за воду процењује да ће коришћење воде порасти за 50 процената у току наредних 30 година а да ће у том периоду више од половине светског становништва (приближно пет милијарди људи) живети са озбиљним несташицама воде.
Нексус или интегралан приступ за решавање кризе природних ресурса
Стручњаци у свету све више заговарају тзв. нексус (неxус) приступ у решавању проблема везаних за оскудицу есенцијалних природних ресурса – односно траже усклађен, интегралан приступ у решавању несташица плодне земље, питке воде и енергената – за разлику од досадашњег, уско-специјалистицког приступа и парцијалног решавања за сваки појединачни ресурс. – (14)
Када је реч о производњи хране, на пример, стручњаци би, уместо инсистирања искључиво на повећању приноса у пољопривреди, требало да рачунају са укупним билансом и трошковима свих ресурса потребних за производњу – од утрошка енергије која је потребна за одређену производњу до потребних количина воде (о којој је доскоро мало ко водио рачуна) као и да узму у обзир степен деградације земљишта (опадања плодности и вредности земљишта) која долази од начина обраде земље у пољопривредној производњи. Данашња индустријска пољопривреда доводи до ерозије (водом и ветром), односно губитка просечно 10 тона плодног земљишта по хектару годишње, док се природним путем оно обнови у десет пута мањем обиму.
Ово захтева дугорочно планирање производње у складу са очекиваним трендовима у расту цена енергената и све мањим расположивим количинама питке воде, растом просечних температура односно очекиваним трендом регионалних и глобалних климатских промена, као и спречавање последица на природну средину које долазе од данашњег модела пољопривредне производње (испуштање гасова са ефектом стаклене баште, загађење отворених и подземних токова питке воде агро-хемикалијама, све убрзанија деградација ораница и др.).
Мало домаћих стручњака зна да данашња конвенцијална или индустријска пољопривреда (коју код нас зову модерне агротехницке мере) и укупна производња хране, утроше – од њиве до трпезе – измедју шест и десет калорија фосилне енергије за сваку калорију произведене хране за људске потребе. Ова данашња модерна пољопривреда је заправо високо зависна о фосилној енергији па неки струцњаци тврде да ми данас заправо једемо нафту!
Зато нови, интегралан (неxус) приступ тражи и нове методе обраде земље, поставља питање избора и стварања нових биљних хибрида отпорнијих на сушу, успостављање вишегодисњег пољореда (смене усева којом се подстичу приноси а смањују импути вештачких ђубрива и пестицида, односно утрошена енергија), тражи планско усклађивање обима сточног фонда и ратарства, као и усклађивања низа других, нових околности које доносе промене климе на земљи, несташице воде и даљи раст цена енергената.
Уместо закључка – једно подсећање за Београђане
Некада су ђаци у Србији учили у школи да је персијски краљ Дарије, као знак предаје и покорности, тражио од Спартанаца да му пошаљу симболе њихове земље и воде. Још тада се знало који су то есенцијални природни ресурси без којих нема живота.
И данашњи развијени свет, са свом његовом науком и технологијом, подједнако зависи од истих природних ресурса.
Једино су, изгледа, данашњи градски Срби то заборавили.
Референце:
1. – ‘Soil – the forgotten resource’ – European Environmental Agency (EEA)
www.eea.europa.eu/signals/signals-2010/soil
“Soil is a key and complex natural resource yet we are increasingly ignoring its value.”
2. – Šeici mogu da obrađuju našu zemlju
www.politika.rs/rubrike/tema-nedelje/Cije-su-oranice/seici-mogu-da-obradjuju-nasu-zemlju.sr.html
“Stranci ne mogu kao fizicka lica da kupe zemlju, ali mogu kao pravna lica, u privatizaciji, da kupe poljoprivredno preduzece ili kombinat, sa zemljom kojom oni raspolazu.”
3. – Koliko ima neobrađenih oranica
www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=11&dd=05&nav_id=657749
4. – Srbija nas ubija (1): Harač na seljake i starce
www.vesti-online.com/vesti/Tema-dana/268763/Srbija-nas-ubija-1-Harac-na-seljake-i-starce
5. – Legal proposals for the CAP after 2013 – (na str. 39, 40, 41 – mere za ‘ozelenjavanje’ poljoprivrede)
http://ec.europa.eu/agriculture/cap-post-2013/legal-proposals/index_en.htm
http://ec.europa.eu/agriculture/cap-post-2013/legal-proposals/com625/625_en.pdf
6. – Deteriorating of agricultural land in the EU –
www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&language=EN&reference=P6-TA-2009-0130
7. – EU agricultural production and trade:
– Can more efficiency prevent increasing ‘land grabbing’ outside of Europe? – Research Report by Harald von Witzke (Humbolt University Berlin)
www.agripol.de/Final_Report_100505_Opera.pdf
8. – Europa>European Commission>Environment>Soil – The Soil Thematic Strategy – otvoriti link pritiskom misa na prvi deo u zagradi (SEC(2006)1165 u recenici – The Impact Assessment (SEC(2006)1165
http://ec.europa.eu/environment/soil/three_en.htm
9. – No more blank cheques for agriculture
www.euractiv.com/cap/blank-cheques-agriculture-analysis-515871
“The links between farming dependent on agro-chemicals, climate change, the pollution of water, soil degradation and the destruction of animal and plant diversity are well established.”
10. – The Truth behind the CAP: 13 reasons for green reform
http://awsassets.panda.org/downloads/the_truth_behind_the_cap_1.pdf
11. – Confront scarcity now or pay later
www.water-energy-food.org/en/news/view_589/confront_scarcity_now_or_pay_later.html
WEL (Water, Energy, Land) nexus approaches – demand, supply, efficiency, resilience:
a. – Demand management –
b. – Increased quality and quantity of supply of resources such as soil, renewable energy and water;
c. – Greater resource efficiency –
d. – Improved resilience –
12. – Confronting scarcity: Managing water, energy and land for inclusive and sustainable growth – The 2011/2012 European Report on Development
http://erd-report.eu/erd/report_2011/report.html
13. – Water-land-energy nexus, Stockholm Environment Institute
www.sei-international.org/rio20/water-land-energy-nexus
14. – Managing the Water-Land-Energy Nexus for Sustainable Development
15. – New Report: Unprecedented Global Resource Demand Will Lead To Severe Market Disruptions and Conflict
Report title: The Global Resource Nexus – The Struggles for Land, Energy, Food, Water and Minerals
