НАБУЈАЛА Рогачица уништила је све у пољу. Одозго брда кренула у долину, затрла су све макадамске путеве до засеока изнад Годечева. Прошло је од тада 25 дана, али помоћ никако да стигне до 60 душа одсечених од света. А после мајских поплава тешко је до њих доћи чак и пешице. Не може се одавде до Косјерића, многи мештани не могу ни до својих малињака, а како ће стотине тона „црвеног злата“ наредних дана пребацити до откупних места, ни сами не знају. Ћуте људи, раде, чекају да их неко погледа, али стрпљење их издаје…
Код школе у Годечеву, домар Велисав Дамљановић (54) упозорава путнике да аутомобилима даље неће моћи. До засеока Благојевићи може се само пешице, преко уништеног макадама. Има до тамо, каже, четири километра и све „ко уз нос“. Путем, на сваких 100 метара, нова провалија. Мало-мало, па треба тражити стазу кроз шуму, обићи бездан.
На врх брда су куће Лазаревића. Са једне стране брда поглед пуца на Повлен и на Косјерић, а са друге на Костојевиће и Бајину Башту. На том месту, Лазаревићи су јуче убрали првих 50 килограма малине из својих засада. Толико је стало и у замрзивач, али шта са „црвеним златом“ радити наредних дана?
ВОЈСКА ЈЕДИНИ СПАС
– СВИ приватници, власници грађевинских машина су 10 дана радили бесплатно, не смемо им тражити више јер ћемо их отерати у пропаст. Општинска каса је празна, па је за нас једини спас Војска Србије – каже председник општине Косјерић Милијан Стојанић. – Очекујемо да ће у четвртак војска стићи са машинама и да ће санација путева почети, у Благојевићима, Ребићима, Росићима, Граднику, Деспотовићима, Станкићима, Цвијићима…
– У нашем селу наберемо у сезони 250 тона малине. Имамо ту две мале хладњаче, пустићемо их у рад тек кад почне „јача берба“. Убрано до тада, морамо пустити да сатруне – каже Милош Лазаревић (27), најмлађи домаћин у засеоку, отац малог Стефана (1). – Пуно је деце у селу, питамо се да ли ће и када машине стићи, да се путеви поправе, да малишане водимо у вртић, да се живот настави где је стао…
Лазаревићима, браћи Милији (37) и Малиши (38), не преостаје ништа друго него да прекрупу за стоку на леђима носе кроз богазе. Срећа је у несрећи што у селу има доста младих људи, па ће се сачувати до сада стицано.
– Тако мора, за лепшу будућност мојих Алексе (3) и Анђеле (5) све вреди радити. Само, чудно је што месец дана никога нема да се започне поправка путева. Страхујемо да ће нас заборавити – забринут је Милија. – Припадамо општини Косјерић, чујемо да пара у каси нема, па нам дође да се од муке припојимо Бајиној Башти, да тамо тражимо да нас неко погледа. Обећаше нам да ће војска доћи да нам помогне, али се још ништа није догодило.
Посла има: треба санирати 15 одрона и 13 клизишта да се два сеоска пута поправе. До тада, мушкарци раде, жене брину о деци. Баке Добрила(75) и Мира (62) свакодневно пешице одлазе у продавницу удаљену пет километара од њихових кућа. У Општини Косјерић имају утисак да „горе“, у власти, мисле да се у Косјерићу ништа није догодило и да помоћ људима није потребна.
Свануће, ипак, мештанима, али уз пуно муке. Председник општине Косјерић Милијан Стојанић објашњава да у буџету више нема пара, али да ће Војска Србије прискочити у помоћ.
Н. Јанковић, Новости
nemoguce……