Државе у нашем окружењу много брже реагују на могуће несташице пољопривредних производа. Влада размишља о привременој забрани извоза пшенице
МАЊАК прехрамбених производа у Србији је могућ, упозоравају стручњаци, не само због изузетне суше која је ове године погодила већи део планете, па и наш регион, већ и због бржег реаговања комшија на актуелну ситуацију.
Државе у региону припремају мере којим ће спречити да њихови произвођачи извозе прехрамбену робу и домаће тржиште доведу у ситуацију да се суочи са несташицама. Тако, рецимо, Хрватска ових дана уводи извозне царине на кукуруз, пшеницу и шећерну репу. У исто време, Влада Хрватске припрема измене закона којима ће предвидети смањење увозних царина на све пољопривредне и прехрамбене производе.
– У Влади Србије још није било разговора на ову тему – тврди извор “Новости” из Немањине 11. – Актуелна је само одлука о интервентној куповини кукуруза за потребе робних резерви, а разговарано је и о могућности да, уколико се Влада одлучи да забрани извоз житарица, пре свега пшенице, дође до смањења царинских стопа на увоз брашна.
О намери хрватских колега да заштите своје тржиште прехрамбених производа у Немањиној није, како нам је речено, разговарано.
Како “Новости” сазнају, у Влади су све ближе идеји да се привремено забрани извоз пшенице, али су јаки произвођачки и извозни лобији против овакве одлуке. Уз то, српско законодавство не предвиђа део мера које планирају Хрвати. Тако, рецимо, у Србији није могуће а да се не мењају постојећи закони, увести извозне царине.
– Српски пољопривредни и део прехрамбених производа су, кроз ЦЕФТА споразум и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, заштићени од конкуренције из ЕУ и земаља региона високим царинама на увоз те робе. Тај модел је направљен за ситуације које нису ванредне, односно рачунало се да ћемо имати довољно робе и за себе и за извоз. Зато смо, у преговорима, давно добили да наш извоз на ова тржишта буде што повољнији, па је сада углавном без царина – подсећа извор “Новости”. – Јесу за неку од робе предвиђене одређене квоте, односно извоз је ограничен, рецимо за шећерну репу, месо, вино… Србија, ни до сада, ове квоте углавном није трошила.
ЦЕФТА споразум предвиђа углавном бесцарински промет робе између земаља потписница. Постоје, међутим, случајеви који омогућавају да одређена држава спречи извоз своје робе или увоз производа.
– За овакве ситуације неопходно је преговарати са свим чланицама ЦЕФТА, али и са Бриселом – кажу у Влади Србије, али и, незванично, подсећају на последњи од случајева када је БиХ забранила увоз одређене робе из Србије и Хрватске. Механизам ЦЕФТА споразума није, очито, био довољно добар, па је оваква одлука званичника БиХ остала на снази и без санкција.
ЖЕЛЕ ПОВЛАСТИЦЕ
ТОКОМ овог месеца представнике Владе Србије очекују преговори са Хрватима око евентуалних олакшица које Загреб тражи од држава региона од момента када уђе у Европску унију. Наиме, према важећим споразумима, за државу која уђе у Европску унију престају да важе сви дотадашњи уговори о слободној трговини.
– Они желе да задрже део повластица које имају сада у оквиру ЦЕФТА споразума – указују у Влади Србије. – Европска комисија је препоручила да Загреб, и поред уласка у ЕУ, добије те повластице. Оне свакако неће бити значајне, али ће бар мало смањити ефекат скупље производње са којом ће се, неминовно, суочити Хрватска уласком у ЕУ.
Новости
