Партнери из Емирата могу да доносе одлуке без сагласности српске стране, која је уговорила само власништво над уделима у фирми, али не и у објектима који ће се изградити, упозоравају стручњаци.

Србији ће од „Београда на води“ припасти губици, а сав новац је у рукама Арапа!

Тако укратко саговорници Курира коментаришу одлуку српско-арапског предузећа „Београд на води“ да оснује две нове фирме и на њих пренесе власништво над по једним од објеката који се увелико граде у Савском амфитеатру, о чему смо јуче писали. Оснивањем нових фирми – „БW кула“ и „БW галерија“ – како су упозорили стручњаци, желе да сакрију финансијске токове и заметну трагове лоповлуку.

Странци доносе одлуке

Адвокат Владимир Гајић каже да арапски партнер, који је већински сувласник са уделом од 68 одсто, све одлуке доноси самостално без обзира на вољу Србије. То практично значи да ће Арапи донети сваку одлуку у вези са „Београдом на води“ без обзира на то шта о томе мисли српска страна.

Не треба изгубити из вида да је Србија уговорила власништво над уделима у фирми, а не у будуће изграђеним објектима. То значи да Србија има очекивања само у евентуалном профиту. Како видимо, те су фирме одмах почеле са губицима (губитак „Београда на води“ у 2016. износи милијарду и по динара, прим. аут.), што значи да нема шта да се дели. Арапи воде фирму, одлучују о инвестицији, доносе све одлуке. Наравно, руководе трошковима фирме без ограничења. Могао бих да се кладим да та фирма никада неће остварити ни цент профита – наводи Гајић за Курир и додаје:

„По уговору, прва евалуација, када је у питању реализација уговорених обавеза, стиже након 20 година од дана почетка изградње. До тада Србија нема шта да тражи, сем да испуњава своје обавезе, улаже у инфраструктуру која ће служити објектима који се граде и рашчишћава терен, као што је морала због рока да поруши све у Херцеговачкој.“

Нису чиста посла

Балша Божовић, одборник ДС у београдској скупштини, каже да се сада, оснивањем две нове ћерке-фирме предузећа „Београд на води“, стиче утисак да долази до деобе имовине, односно уложеног капитала. Све то, каже он, имплицира да у читавом пројекту није једна арапска фирма инвеститор, како се то Београђанима представља.

„Такође, постоји могућност да једна од тих фирми накнадно буде продата, чиме би се нека нова лица појавила као сувласници, што додатно компликује транспарентност целог пројекта, који је ионако под велом тајне. У сваком случају, утисак је да ту нису чиста посла“, каже он.

Смањује се контрола српске стране

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже да, иако је „Београд на води“ у већински приватном власништву, постоји интерес грађана Србије да се о пословању тог предузећа зна више, а нарочито о оправданости трошкова.

„Пословање преко ћерки-фирми додатно смањује могућност контроле од стране државе као мањинског власника“, каже он.

Тужна стварност: Суспендован правни поредак

Гајић подсећа да је међудржавним уговором Емирата и Србије предвиђено да локација Београда на води има екстериторијалност у односу на правни поредак Србије. То практично значи да ту не важе српски закони.

„Оваква права имали су, на пример, Британци у Индији или Французи у северној Африци у доба колонијализма. Постоји сумња да су Арапи заправо само каскадери правих инвеститора, али то је тешко доказати. Овом пројекту је више од два милиона грађана дало подршку на изборима. Власт има легитимитет да ради све што ради. То је наша тужна стварност“, каже Гајић.

Курир