Жетва сунцокрета започеће за десетак дана, а произвођачи ће род предавати откупљивачима на основу уговора без цене (бланко) која ће се знати тек за месец до два дана, рекао је данас председник Управног одбора удружења „Панчевачки ратари“ Јован Негован.
Он је за Бету рекао да се очекује да просечан принос на њивама где није било града буде око 3,5 тона по хектару и да би „била катастрофа да сунцокрет захвати невреме које се најављује“.
„Kада предамо сунцокрет, јер немамо могућности да толике количине лагерујемо код куће, цена се не зна него су нам уговори бланко јер откупљивачи чекају да виде како ће се сунцокрет плаћати на светском тржишту када се заврши жетва у Украјини и Русији који су највећи произвођачи те уљарице“, рекао је Негован.
Откупљивачи, а највећи су Дијамант, Сојапротеин и Викторија, према речима Негована су 2012. године платили сунцокрет 55 динара по килограму, а 2013. године цена је пала на 24 динара и од тада се креће од 30 до 32 динара без пореза на додату вредност (ПДВ), што „не покрива ни директне материјалне трошкове“.
Он је рекао да је ове године засејао 40 хектара сунцокрета и да се губитак из године у годину повећава.
„Осећамо се као у концентрационом логору јер радимо непрестано, а никакве користи од тога, па се сваке године неко домаћинство угаси и оде у иностранство“, рекао је Негован и додао да ће и његов унук који је дипломирао на вишој економској школи напустити имање и отићи у Италију да се обучи за кувара.
Држава, према његовим речима, тврди да се откупљивачи не договарају око цене сунцокрета и да нема монопола, а „сви знају да то није тачно“.
„Откупљивачи су укинули слободно тржиште, а доказ је да ће, по договору, сви понудити исту, минималну цену“, рекао је Негован.
Истакао је да би цена, која би покрила директне материјалне трошкове и обезбедила зараду, а да се не урачунава порез и амортизација машина, требало да буде бар 40 динара за килограм без ПДВ-а.
Председник Управног одбора Независне асоцијације пољопривредника Србије Јовица Јакшић рекао је да су пољопривредници незадовољни што откупљивачи преузимају сунцокрет без откупне цене, а после месец-два дана понуде „наводно аконтну (почетну), па касније подигну симболично за динар-два, због чега предлажу протест“.
Истакао је да следеће године неће посејати 60 хектара сунцокрета већ ће смањити ту површину и засејати само тамо где буде морао да би одржао плодоред, односно променио сетвену културу због болести биљака.
У Србији је ове годиуне засејано 220.000 хектара сунцокретом, 20.000 мање него прошле године.
Бета
