Зидојче цајтунг: Вучић није спровео нити једну једину реформу а по свему судећи неће их ни бити!

„Све је било само маркетинг – ни једна једина реформа није спроведена. И по свему судећи, неће их ни бити“, преноси Зидојче цајтунг речи бившег министра привреде Србије.

Зашто је министар привреде Србије Саша Радуловић одустао после само пет месеци на функцији, пита се Зидојче цајтунг. И зашто је поднео оставку дан пре него што је потпредседник Владе Александар Вучић најавио нове изборе? Као разлог за изборе наводе се реформе, али бивши министар не верује да за то има политичке воље.

„Пре него што је ступио на дужност, Радуловић је вицепремијеру Вучићу ставио на увид детаљан план. Он је обухватао реформу пореског система, нови закон о грађевинском сектору, нови закон о раду, реформу банака као и нове законе о приватизацији и стечају. По Радуловичевим речима, Вучић је прочитао папир и одговорио ‘То би требало да урадимо’. Било је планирано да се четири главна реформска закона усвоје до краја 2013.

Министар привреде предложио је прогресивни систем опорезивања, са мањим оптерећењем за људе са ниским приходима, али и за мала предузећа. Рупа у буџету која би тако настала требало је да буде попуњена радикалним смањењем субвенција. Међутим, и министар финансија (Лазар Крстић), као и вицепремијер Вучић дистанцирали су се од реформи.“

Државне фирме коштају право богатство

Немачки лист упоређује тренутну ситуацију у администрацији Србије са проблемима који су постојали у Грчкој: „Министар финансија Лазар Крстић признао је почетком октобра 2013. да српска влада не зна тачан број јавних службеника које плаћа држава. До краја јануара, Крстић је већ имао информацију да Србија плаћа 781.000 регистрованих службеника и чиновника, што је огроман број када је укупан број запослених 1,7 милиона. Заправо, каже министар суво, списак још увек није коначан и број запослених у јавној управи требало би да буде већи од 800.000. И опет, као у Грчкој, власт се устручава да опусти људе из администрације. Није ни чудо – српске партије купују гласове тако што запошљавају своје присталице у државној управи и државним предузећима, исто као и политичари у Атини. Само током децембра 2013. запослено је више хиљада нових службеника, каже Крстић.

И министар Радуловић је због недовољне подршке стално ударао у зидове државног апарата. У оквиру темељне реформе планиран је организовани банкрот и нови процес капитализације за 153 предузећа која доносе губитке, у којима је запослено добрих 50.000 људи и чија реконструкција траје већ читаву деценију. ‘Јасно речено, они своје снабдеваче плаћају споро или никако, немају порезе ни рачуне за струју, и добијају финансирање државе’, каже Радуловић. Те фирме коштају пореске обвезнике 550 милиона евра годишње, што је право богатство за буџет чији укупни издаци су 8,5 милијарди евра.“

Ситуација још гора од очекиване

„Када су фирме коначно објавиле своја средства којима располажу и своје расходе, министар привреде установио је да је актива битно нижа, а да су дугови значајно виши него што се очекивало. Осим тога, каже министар, многе реформе државних предузећа се коче због политичких партија које контролишу те фирме јер имају своље људе у управним одборима. Код пропалих државних фирми, Радуловић је планирао да уведе утицајну функцију управника за приватизацију. ‘Тако би се тамо сломила моћ партија’, каже он“

Међутим, предлози закона тог министра дочекани су оштрим критикама и на крају су повучени, пише Зидојче цајтунг: „Бивши министар привреде тврди да је затражио објашњење и да га је дочекало ћутање. Због тога је поднео оставку. Радуловић не верује да ће нова власт бити вољна да спроведе реформе, које су могле да буду спроведене одавно. И тако је он покупио ствари са свог стола – након 160 кратких, али поучних дана које је провео као српски министар привреде.“

Дачић гаси ротациона светла

И Ноје цирхер цајтунг коментарише српске политичаре, али на мало ведрији начин – тај лист бави се новим правилима за светлосну сигнализацију, којим би требало да се ограничи злоупотреба ротационих светала: „Одједном завијају сирене и бука продире до костију. У ретровизору трепере плава ротациона светла и ускоро су бесне лимузине претекле нормалног возача на српском ауто-путу. Какав се то високи дипломата запутио овуда, кроз српску дивљину, између Тополе и Винче? Другом приликом, током касне суботње вечери у Београду, питамо се због каквог су то хитног државно посла политичари принуђени на тако вратоломну вожњу. И уопште, због чега толико много државних службеника зује са једне на другу страну земље?
Сада је министар полиције Ивица Дачић помрачио њихову славу. Ротациона светла су током последњих година постала ствар престижа. Наводно је њима опремљено 10.000 возила. По новим прописима, неће их имати ни сви чланови владе.“
Ипак, подсећа тај лист, чак и онима који имају право на сигнализацију и службени аутомобил, недостају неке важније ствари: „Српски председник се у децембру јавно пожалио да надлежне сервисне службе још нису монтирале зимске гуме на његов ауто. Против леда и снега на улицама неће му помоћи ротационо светло.“

Припремио: Дарко Јањевић
Одговорни уредник: Иван Ђерковић