Ратари незадовољни откупном ценом пшенице која је просечно родила око четири тоне по хектару. Добар род само код оних који су заштитили усеве. Зарада ако цена буде 21 динар за килограм

НИШТА ове године није ишло наруку пољопривредницима који су посејали пшеницу. Мала улагања и лоши временски услови додатно су смањили принос и утицали на квалитет самог зрна. И док је жетва при крају, приносу су шаролики – од хиљаду килограма по хектару, па све до шест тона, где је рађена заштита. Ни тренутна цена, од 18 динара за килограм, не делује обећавајуће.

– Велики распон рода проузоркован је болестима које су захватиле пшеницу, како код нас, тако и у Европи – каже Мирослав Ивковић, председник Националног савеза пољопривредника Србије. – Овде се о томе прича, док у Европи, вешто крију. Приноси су лоши јер многи пољопривредници нису имали пара за заштиту. Они су били свесни да ће до тога доћи, нарочито због лошег времена, и једноставно су одлучили да не ураде ништа. Цена пшенице не оправдава никаква улагања. Третман се ради превентивно, а кад се болест већ појавила, ништа није могло да је спречи. Многи су током жетве рекли да више неће да сеју пшеницу, већ ће прећи на уљану репицу.

Према његовим речима, цена пшенице пре месец дана била је 24 динара за килограм, док је данас та цена много нижа.

– Интересује нас ко је дозволио да се толико обори цена и због чега држава о томе не води рачуна – наглашава Ивковић. – Код нас је монопол присутан, и “велики” који откупљују пшеницу, контролишу и њену цену. А, да би пољопривредници имали неку рачуницу, цена мора да буде 21 динар и то да принос буде минимум пет тона по хектару.

ЦЕНА ПШЕНИЦЕ 18 ДИНАРА БЕЗ ПДВ

ЦЕНА пшенице иде навише – каже Жарко Галетин, директор Продуктне берзе у Новом Саду. Иако јој ништа није ишло у прилог, цена пшенице је за дан отишла са 17 динара без ПДВ, на 18 динара.
– Пшеница прошлогодишњег рода била је по цени од 24 динара, и цена је увек висока када се залихе испразне и пред нову жетву – објашњава Галетин. – На то су утицале и временске непогоде, јер се нису одмах знале последице, па је психолошки фактор погурао цену. Пољопривредници сада највише продају, јер су притиснути обавезама и не могу да чекају.
Жетва је завршена у готово 80 одсто. Када је реч о приносима, стручњаци прогнозирају између четири и 4,2 тоне по хектару, у Војводини и до пет тона.

– Велики део пољопривредника требало би да складишти пшеницу и да сачека бољу цену – саветује агроекономиста Милан Простран. – Реална економска цена која може да продужи интересовање је 20 динара, и видећемо да ли ће се то догодити у наредна два месеца. Држава би требало да искористи прилику и да купи стотинак тона, покрене тржиште и у овим непредвидивим временским условима обезбеди сигурност.

Ни околина Шапца није боље прошла. На “мршаву” жетву и тамо су утицале болести, штеточине и поплаве.

Директор Пољопривредне службе Милоје Драгојевић каже да је на подручју Шапца, Богатића, Владимираца и Коцељеве, озимим усевима било засејано око 50.000 хектара плодних ораница. У поплавном таласу, само на територији Шапца уништено је 60 одсто свих усева.

– У односу на добре године, пшенице овог лета имамо мање за трећину. Квалитет зрна, такође, варира у зависности од тога да ли је њива остала на сувом, а ако је на њој лежала вода, смањен је и до 40 посто. Наши ратари навикли су да уберу око четири тоне по хектару и ово је свакако ударац на ионако истањени буџет – истиче Драгојевић.

Танјуг