Чак 409.524 домаћинства немају електрични шпорет, а 294.567 бојлер. Млади све дуже живе у истом домаћинству са родитељима
ПРЕ пола века у Србији је просечан грађанин располагао са десет квадрата стамбеног простора, а данас их има 26,3. Ипак, вишак стамбеног простора није донео очекивани комфор. Упркос све већем броју квадрата, и даље кубуримо са неједнаком густином насељености, недовољним квалитетом становања и стандардом који не заслужује високе оцене.
Последњи попис је тако показао да, упркос томе што у нашој земљи има знатно више кућа него породица, станари нису “равномерно распоређени”. С једне стране се гомилају једночлана старачка домаћинства, а с друге – више генерација под истим кровом.
У Србији је тако 2.497.187 домаћинстава прошле године располагало са тачно 3.243.587 станова. То је довело до неједнаке густине, па тако на југу 68 становника живи на једном квадратном километру, на северу 92, а у Београду чак 511!
САМО КОМПЈУТЕРА ИМАМО ВИШЕ Приликом “оплемењивања” стамбеног простора, криза није имала негативан утицај само на рачунарску опрему. У последње четири године порастао је и број продатих компјутера и интернет-прикључака. Тако данас у Србији свако треће домаћинство има приступ интернету, а 42 одсто поседује компјутер.
Социолог Далибор Петровић примећује ове крајности за које подједанко криви традицију и економију:
– Млади у Србији остају све дуже са својим родитељима у истом дому и то је својеврстан традиционални принцип. Томе је свакако допринела и економска криза јер се све теже осамостаљују. Потом они враћају услугу својим родитељима тако што, након своје четрдесете, преузимају бригу о њима. Такви традиционални обрасци доводе до неједнаке распоређености становника, али и до пада квалитета становања.
Да вишак простора сам по себи не значи много посведочили би и власници и подстанари који ни данас не могу да опреме пристојно свој животни простор. А таквих свакако није мало. Према последњим подацима Републичког завода за статистику у прошлој години чак 409.524 домаћинстава није имало електрични шпорет, 2.107.522 микроталасну пећницу, 294.567 бојлер, 474.499 замрзивач, 257.201 веш-машину, 2.309.817 машину за прање судова, 1.960.223 клима-уређај…
– Ми смо последњи пут могли да купујемо добру технику и намештај, без много финансијских одрицања, пре двадесет година
– оцењује Горан Паповић из Удружења за заштиту потрошача. – У међувремену смо проживели разне ратове, санкције, кризу… што нас је све значајно осиромашило. Зато већина грађана већ две пуне деценије не може себи да приушти нове урађаје, већ и даље спавамо на старим креветима, перемо веш у старим машинама, грејемо се на старе пећи…
УЗАЛУД ТУЧА ЗБОГ ТЕЛЕВИЗОРА
Када је почело да се отвара наше тржиште, народ се буквално тукао док је чекао у реду да купи телевизор само зато што је био неприродно јефтин. А таква се роба одавно не продаје на Западу јер је испод сваког стандарда. Ипак, дистрибутерима је било исплативије да их дају будзашто, него да плате рециклажу. Зато су и трајали месец дана – подсећа Паповић.
Новости
