КАДА се укрсте примања у породицама и трошкови за исхрану, већина грађана Србије често гладује. Просечно на намирнице трошимо 21.612 динара месечно или око 43 одсто свих породичних прихода. Према тој рачуници, сваки члан домаћинства месечно мора да се исхрани са 7.204 динара, што значи да дневно на располагању за доручак, ручак и вечеру имамо 240 динара. По оброку – 80 динара.
Тако показују статистички подаци о трошковима трочланих породица у Србију. На југу наше земље, међутим, ситуација је још “тужнија”. Тамо домаћинства у градовима за храну одвајају 48,6 одсто, а у селима чак 51 одсто својих примања. Оваква математика каже да сваки члан сеоске фамилије месечно за храну може да да само 6.502 динара. Дневно могу да одвоје 202 динара, а по оброку 67 динара. За нешто више од 200 динара могуће је купити пола хлеба, пола килограма кромпира, толико јабука и 400 грама најјефтинијег меса са костима.
Пре две године сваки члан породице месечно за храну на располагању је имао 8.546 динара, односно 285 динара дневно. На оброк могао је да потроши 95 динара.
СВЕ ОСТАЛО ПОСЛЕ хране и пића, у структури личне потрошње, следе издаци за становање, воду и струју са учешћем од 15,8 одсто, затим транспорт са 7,9, комуникације са четири, а остали лични предмети и услуге са 4,7 одсто. Становање, струја, гас највише “коштају” Војвођане – 16,3 одсто примања, транспорт становнике Шумадије и западне Србије 8,4 одсто, комуникације Војвођане 4,4, а остали производи и услуге, Београђане са 5,6 одсто месечних прихода.
– То што се у Србији највећи део кућног буџета издваја за задовољење егзистенцијалних потреба само по себи говори томе у коликој се кризи живи – сматра Саша Ђоговић, економиста, и додаје да такви параметри код нас важе већ годинама. – Јужни део Србије располаже нижим приходима, слабија је куповна моћ, и логично је да у односу на север земље скоро 10 одсто више месечних примања усмеравају на храну.
У потрошачким организацијама тврде да је реална ситуација још драматичнија, посебно у унутрашњости земље.
– У Србији се о стандарду не може ни говорити, већ о буквалном преживљавању – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – О томе могу да причају грађани из развијених дражава, који уз квалитетну храну могу од својих примања да плате одмор, купе књигу, посете позориште, биоскоп и приуште себи тренутке опуштања.
ПРИХОДИ
ОД укупно расположивих средстава, 94,3 одсто чине приходи у новцу, а 5,7 одсто су приходи у натури.
Домаћинства са градског подручја у Србији лане су месечно располагала са 53.666, а остала са 48.399 динара. Просечни приходи од пензија од 30,2 одсто “опасно” се приближавају платама од свега 33 одсто. На Југу Србије за око пет осто већи су приходи породица најстаријих суграђана од оних у радном односу.
Новости
