Србија се нашла у кругу земаља са најстаријим и најкратковечнијим становништвом. Мушкарци у Србији просечно живе 71, а жене 76 година. Све нас је мање и слика се стално погоршава
ПРОСЕЧАН грађанин Србије има 41 годину, што наше становништво сврстава међу најстарије у Европи. Поред малог броја беба које се рађају, посебно забрињава и све краћи животни век популације. Истраживања показују да ће се до 2030. године у Србији живети просечно 65 година, што ће бити готово за деценију мање него у земљама Европске уније.
На сиву будућност Србије указују и пројекције фондације „Центар за демократију“, који је извео закључак да ће за 17 година сваки четврти становник у Србији имати више од 65 година. Неспокој додатно подгревају и резултати прошлогодишњег пописа, који је показао смањивање броја становника у готово свим деловима Србије.
Животни век у Србији прошле године износио је 71,4 године за мушко и 76,6 година за женско становништво. Колико смо кратковечни можда најбоље показује поређење са Шведском, где жене живе 84 године, док мушкарци просечно доживе и 79 лета.
У Републичком заводу за статистику овакав пресек старости становништва Србије објашњавају лошом демографском сликом, која се годинама погоршава.
ГРЦИ НАЈДУГОВЕЧНИЈИ
МЕЂУ Балканцима, најдуговечнији су Грци, који живе просечно 79,5 година, показало је последње истраживање УН о животном веку у југоисточној Европи. Србија је и у овој анализи на неславном последњем месту, јер су УН утврдиле да се од Суботице до Драгаша живи свега – 74 године.
– Србија је прошле године имала 7.258.753 становника, што је за 32.683 мање у односу на 2010 – објашњавају статистичари. – У истом периоду број живорођених смањен је са 68.304 на 65.598 (за 2.706), док се број умрлих незнатно смањио са 103.211 на 102.935. Тако је природни прираштај са минус 34.907 опао на минус 37.337. Треба имати у виду и исељавање, које није неважан фактор у укупној слици.
У РЗС наводе да најнижу стопу рођених имају Гаџин Хан, Рековац, Сврљиг, Кучево и Осечина, а највишу Тутин, Нови Пазар, Нови Сад, и београдске општине Земун и Звездара. Кад је у питању стопа смртности, она је најнижа у Тутину, Прешеву, Бујановцу, Новом Пазару и Сјеници. Највише људи умире у Црној Трави, Бабушници, Рековцу, Сврљигу и Жабарима.
Демографи и хроничари живота указују да на кратак животни век у Србији утиче и лош квалитет живота, навике, али и незавидан квалитет здравствене заштите.
Новости
