ЖИВИМО у дужничком ропству! Не знам како смо живи. Никако другачије не могу да опишем агонију коју од 2008. године проживљавамо брат Петар (24), мајка Фатија (58) и ја. Све то је са нама преживљавао и отац Горан. Док је могао. Али, он је, несрећник, сигуран сам, због свега што је доживео од извршитеља и банкарских службеника, преминуо средином 2014. у 56. години.
Овако Александар Ивић (29) из Нових Бановаца описује муке своје породице због кредита који је 2008. године, у швајцарским францима подигао његов отац, а они “наследили” отплаћивање. А, кредит је подигао да би сачувао имовину која је била под хипотеком јер је пријатељу био – жирант!
– Како се испоставило, пријатељ није могао да отплаћује кредит, па су извршитељи почетком јуна 2007. године дошли по своје, односно по нашу кућу и комплетно имање – прича Александар. – Тада смо на кућном прагу доживели прву у низу немилих сцена. Оца, који је био на штакама због повређене ноге, извршитељи су најпре вређали, а потом и насрнули на њега. Када смо их спречили да га претуку, отац је позвао банку и затражио да га сутрадан приме надлежни службеници.
Да би спречио да им банка одузме све што имају, отац се, по речима нашег саговорника, договорио с банком.
– Направљен је репрограм дуга тако што је тата подигао кредит од 45.000 швајцарских франака да би од банке откупио своју кућу, плац са окућницом и њиву – прича Александар. – Док је био жив, од инвалидске пензије и средстава која је добијао за туђу негу и помоћ, рате је плаћао на време иако је мама изгубила посао, а брат и ја нисмо радили. Отац је у међувремену оболео од дијабетеса, потом је имао и мождани удар. Преминуо је јула 2014. године.
РАТА 30.000
Да би од банке “откупили” своју кућу и имање, по уговору који су потписали, Александар и Петар Ивић ће наредних 15 година за рату давати око 30.000 динара месечно. Као и њихова мајка, обојица су незапослени, а повремене послове проналазе преко омладинске задруге.
Од стреса и свега проживљеног, по речима нашег саговорника, разболела му се и мајка. А, он и његов брат Петар, радећи преко омладинске задруге, отплаћују кредит. По Александровим речима, то није проблем, јер се кредит који су “наследили” мора вратити, али све ове године, вели, “боли их и вређа бахатост и бездушност извршитеља и банкара”.
– После оставинске расправе, из банке су нас обавестили да прекидају уговор о репрограму који су потписали са татом и једног дана “из ведра неба”, у кућу су нам поново банули извршитељи – каже Александар. – Тражили су да се иселимо, јер и кућа и имање сада припадају банци. Били су врло арогантни и упорно тврдили да брат и ја, као очеви наследници у њиховим папирима – не постојимо! Замислите, ми стојимо испред њих, а они кажу да не постојимо.
Било је стани-пани, али наш саговорник и његов брат нису желели да банци предају своју кућу и имање у Новим Бановцима.
– Једва смо их намолили да нас са свом нашом документацијом и изводима из матичних књига рођених приме у банци – објашњава Александар. – Рекли смо да ћемо ми да враћамо очев кредит и октобра прошле године потписали нови репрограм од 31.825 швајцарских франака. Сада, практично, по други пут своју имовину откупљујемо од банке. Враћаћемо тај кредит како знамо и умемо, али своју имовину банци – не дамо.
БАНКЕ НЕ ТРАЖЕ ЖИРАНТЕ
Банке више не траже жиранте када одобравају кредите, већ користе друга средства обезбеђења. То су пре свега хипотека, ако се узима стамбени или зајам за адаптацију, као и код пољопривредних позајмица. Некретнине или друга непокретна имовина може да се стави под залогу и код већих готовинских кредита.
Поучени искуством одраније, данас нико од грађана неће да буде жирант, ни рођеном брату, а камоли пријатељима или даљој фамилији. Јемци имају исте обавезе по кредиту, као и сами носиоци зајма. Дакле, ако корисник позајмице престане да је враћа, обавезе прелазе на жиранта. Неке банке су после 2011. године жиранте замениле другим средствима обезбеђења, пре свега меницама и хипотекама. Тако су се многи растеретили и створили себи простор да се задуже, јер жирант практично не може да користи зајам. Наиме, рата кредита за коју је јемац се третира као кредитна обавеза и улази у његову кредитну способност.
Јелена МАТИЈЕВИЋ, Новости
