Живимо у слому западне цивилизације: И Рим је подизао зидове пред варварима пре катастрофе

Позната руска историчарка, стручњак за Велику сеобу народа и Историју римског царства Вера Буданова, која је и аутор књиге „Варварски свет у епохи Велике сеобе народа“, сматра да постоји значајна аналогија између догађаја који су протутњали Европом пре више од 1.700 година и данашњих процеса: миграција, криза елита, покушај глобализације, губитак идеја, све је то у неком облику већ постојало у Римској империји.

Криза елита и миграције

„Аналогија између античког периода и савремености има много. Некад ми се чини да je то што се сада дешава већ било. Само што је сада сложенији, тежи процес. Међутим, има јако много аналогија и парадокса. У свим правцима и сферама. Што се више ограђујемо од миграната, они имају више шансе да нас победе. Подизањем граница ми губимо. Погледајте САД, јачају границу са Мексиком, то ће се завршити катастрофом по Америку. И у Риму се одвијао такав процес. Треба имати у виду да је, чим је Рим почео да се ограђује од варвара, почела катастрофа. Као што су у 2. веку у Римском царству подигнути лимеси (тврђаве на границама), тако се или слично догађа данас“, подсећа Буданова.

Ипак, најважнији процес који се дешава пред нашим очима је трансформација елита. На кључна места у западним државама долазе деца миграната. Добар пример је градоначелник економског центра света — Лондона.

„Веома је важна национална елита. Народ који губи своју елиту, нестаје. Као што се десило у Западној римској империји. Уочи њеног пада њом су владали неримљани: Стилихон, Аларих, Рицемер итд. Они су решавали судбину римске империје“, сматра она.

Као и тада, и данас људи иду где је боље. Разлика је у томе што су они који су долазили у Рим прихватали норме и законе, асимиловали се.

„Рим је увек живео од досељеника. Позната је формула: Рим треба да штити покорене и осваја непокорне“, објашњава руска историчарка, додајући да данашњи мигранти који долазе у Европу не прихватају традиције.

Глобализација — нестанак народа

Процеси трансформације елита и миграције иду раме уз раме са глобализацијом. Док десетине хиљада људи из различитих континената покушава да уђе на територију која се данас назива Западом (САД и ЕУ) дешава се још један процес — глобализација.

Сан о јединственој цивилизацији није савремена ствар. О томе се маштало вековима. Тај процес је увек праћен страшним последицама — у њему нестају цели народи.

„Данас постоји много цивилизација које се разликују по развоју, културним вредностима, стратегијама. Катастрофа коју сада гледамо је у томе што неко мисли да може вештачки да их уведе у јединствену цивилизацију. Оне нису спремне за то. У Европи постоји много националних држава са традицијама које се не могу поништити. У току је вештачко уништавање националних граница, унификација пространства. То не раде мигранти. То раде сами народи који живе у Европи, односно елите европских држава. Да, Мастрихтски споразум је био веома важан: јединствени економски, информациони простор итд. Све је то добро, треба ићи даље. Међутим, када се то ради вештачки, долази до унутрашњег распада. Таласи миграната другачије схватају Европу јер се и Европа другачије представља у свету“, објашњава Буданова савремене процесе.

Прекид са националним у корист мултикултуралности уништио је Западно римско царство. Данас се то опет понавља у ономе што се зове западна цивилизација.

„Варвари су долазили у римски свет, постајали су део римског света, предавали су римској цивилизацији своје просторе, што је често доводило до уништења тог етничког пространства. Што се брже улазило у цивилизацијски свет, у свет који се представљао као виши, значајнији, интересантнији, брже је нестајао тај етнос“, наводи историчарка.

Безидејност

Можда би државе успеле да се изборе са овим проблемима да западни народи имају неки циљ, да су национално освешћени. Међутим, тамо је завладалабезидејност, губитак сваке вере, заборављање традиција. Овај процес се може упоредити са губљењем сваког значаја римског пантеона у позном периоду Римског царства пред надолазећом силом — хришћанством. Велико питање које данас виси у ваздуху је: у шта ће веровати нова цивилизација која долази?

„У овом тренутку западни човек тражи нови смисао живота. Мислили смо да је најтежи период иза нас. Победили смо фашизам, неке верске сукобе. И одједном човек се осећа изгубљено. Он тражи ослонац који му је увек давала религија као заштита, она му је пружала наду и помагала да се креће напред у овом страшном свету. Мислим да је у току талас духовног препорода којих је у историји човечанства било неколико“, наводи руска историчарка.

Постојеће религије се налазе у предреформацији. У сваком случају, она ће имати, као увек током историје, огроман значај, јер је у овом хаосу вера човеков једини ослонац. Процеси ће бити врло сложени.

„Појавиће се лидери, мислиоци, личности. Знам да многи филозофи траже нови смисао живота. Да није тако болно, могло би се рећи да живимо у најинтересантнијем периоду у историји човечанства“, закључила је Буданова.

Милена Цмиљанић, Спутник