ЖИТЕЉИ више од половине насеља у Србији до лекара морају да прегазе и до десетак километара, јер њихово место нема амбуланту. Од 4.600 села у Србији у чак 73 одсто не постоји дом културе, нити библиотека. Пошту сањају мештани 2.000 села, док око 500 насеља нема везу са остатком света јавним превозом.
Овако изгледа слика квалитета живота у већини села Србије, откривена последњим истраживањем за потребе програма УН. Ова студија показала је да је житељима највећег броја места у Србији недоступна већина садржаја за иоле нормалнан живот. О овоме најбоље сведочи и податак да становници око 400 насеља по основне производе морају на пут, јер у њиховом месту не постоји чак ни – продавница.
Петина насеља нема ни основну школу, док је 61 одсто њих без вртића – једно је од резултата истраживања. Да ни пољопривреда, која је основни извор зараде, нема велику шансу показује и да две трећине села нема ветеринарску амбуланту, а да је свега нешто мање руралних насеља која немају чак ни биљну апотеку.
Тешки услови за живот, удаљеност од градова, лоша мрежа путева и готово никакве шансе за зараду осим обраде земље – најчешћи су разлози због чега су протеклих деценија села готово десеткована. У Србији је тренутно 11 потпуно испражњених насеља, док чак 85 њих има мање од десет становника. Бела куга и потрага за бољим животом довела је до тога да у готово хиљаду села станује по мање од стотину житеља.
Да су села у Србији на умору, слажу се демографи и стручњаци са рурални развој. Ово поткрепљују чињеницом да се мањак од око 30.000 људи, колико држава годишње ”калира”, бележи углавном у селима.
НА АСФАЛТУ ГОДИШЊЕ И 250.000 ЉУДИ ЛОШИ услови живота ван урбаних средина највећи су узрок великих сеоба у градове. Процењује се да се сваке године на асфалту насели и до 250.000 људи. Пренасељеност и економска криза, међутим, стварају и контраефекат, па се и до 10.000 ”грађана” годишње прелије у села. Ова врста миграција, међутим, не поправља демографску слику, јер је већина градских исељеника на заласку животне снаге.
Да је дванаести сат да држава направи заокрет према селу, које се сада посматра само као фабрика за производњу јефтине хране, сматра и Бранислав Гулан из Одбора за село Српске академије наука и уметности.
– Чињеница је да су села запуштена, а некадашњи домови културе данас су рушевине – изричит је Гулан.
– Село не служи само за производњу хране, већ његови житељи морају да имају и пристојан живот.
У Аустрији или Словенији и у селима од пет кућа има живота, јер се тачно зна шта и за кога производе.
Да је Србији преко потребна обнова руралне средине, јер без села не могу да живе ни градови, сматра и Јована Чикић, социолог села са Универзитета у Новом Саду.
– Амбуланта, апотека, обданиште, библиотека или фризерски салон готово су неостварив циљ за више од трећине села у Србији – сматра Чикићева.
– Стагнацију и демографско пропадање села можемо да спречимо само политиком успешног руралног развоја, која се неће тицати само пољопривреде, већ и свих осталих занимања и услуга.
Новости
