Београд — Храна, цигарете, средства за личну и кућну хигијену, грејање, нафтни деривати и градски превоз у Београду од октобра ће поскупети и до 20 процената.
Гост вести Б92 Стипе Ловрета професор на Економском факултету у Београду каже да је могуће да ипак неће сви трговци подизати цене управо због тржишта.
Према његовим речима, најављена поскупљења су нереална.
“Као човек који се бави тржиштем, поручио би свима да не дижу олако цене, јер неће имати коме да продају робу”, каже за Б92 Ловрета.
“То је апсолутно ненормално, тренд у свету јесте да храна поскупљује, али то свако не даје ниједан разлог за овако драстична поскупљења”
Према његовим речима, Србија данас има довољне количине млека, меса, шећера и уља и не сме се дозволити оваква ситуација.
Пофесор Ловрета био је против замрзавања маржи. Јер, како каже “Ви не можете социјалну политику замрзавати преко предузећа. Ја сам давно упозоравао да ће последица тога бити поскупљења. Свако уплитање администрације на тржиште је погубно””.
“Сигурно је да се у калкулацијама не треба уграђивати са 20 посто. на крају крајева и цене нафте и горива се мењају у зависности од цена на светском тржишту. Ја бих препоручио да ниску продуктивност, неорганизованост, у домену наше производње па и трговине апсолутно не пребацујемо кроз пуке калкулације у финалне цене”.
Млеко и млечни производи од октобра ће поскупети између два и четири одсто, месо ће бити скупље за најмање три одсто , шећер за 5 одсто, а литар уља коштаће између девет и 16 одсто више него данас. Безалкохолна пића поскупеће за 4,5 одсто, кућна хемија и средства за личну хигијену од 1,5 до пет одсто. А паклица цигарета биће скупља за 20 динара.
Храна и комуналије “поједу” више од 60 одсто зараде
Просечно домаћинство у Србији за трошкове исхране и комуналија тренутно издваја више од 60 одсто месечних примања, а до краја године због сталних поскупљења за храну ћемо издвајати још више од ионако малог кућног буџета, оцењују стручњаци.
Економски аналитичар Саша Ђоговић рекао је за Тањуг да опадање животног стандарда није новост, али да забрињавају негативне тенденције у кретању куповне моћи становништва које се огледају кроз поскупљење пољопривредно прехрамбених производа.
Ђоговић је мишљења да је суша само делимично утицала на раст цена хране већ је томе, како је рекао, допринела ранија неконзистентна пољопривредна политика, нетрансформисан јавни сектор, али и монополско картелске структуре на нашем тржишту.
Он тврди да храна у Србији може бити јефтинија, али су потребна додатна улагања у пољопривреду, повећање аграрног буџета, инвестиције у системе за наводњавање при чему би нам суша чак и добро дошла јер би уз повећане цене хране на светском тржишту, могли зарадити од извоза тих производа, а имати стабилније и ниже цене на домаћем тржишту.
Он је напоменуо да за храну тренутно издвајамо око 44 одсто примања и ако се томе добају трошкови струје, грејања, превоза и других комуналија то прелази 60 одсто расположивих примања.
На списак октобарских поскупљења треба додати грејање. За разлику од Шапчана, који грејање плаћају онолико колико су потрошили, сви други који се греју преко топлана, одмах на почетку грејне сезоне могу да рачунају на нове цене.
“Цене грејања су у надлежностима локалних самоуправа, неки су пратили раст цена енергената а неки нажалост нису, зато имате ситуацију да је у одређеним градовима то чак 30 или 40 процената”, каже за Б92 Дејан Стојановић, председник Удружења топлана Србије.
“Ви не можете имати панику пред сваку грејну сезону нити да потпуно одахнете у априлу или мају када се то заврши. То није нормално стање ствари и просто је важно да дефинишете надлежности топлана, да се дефинише њихова рехабилитација и да се пошто се углавном коментарише да су цене високе, да се дефинишу механизми социјалне заштите за оне потрошаче који заиста не могу да плате економску цену”.
Поред скупљег грејања Београђане од првог октобра очекује и скупљи превоз. Једна вожња за 70 динара и месечна карта за запослене преко 3.000 ретко кога остављају равнодушним.
Званична статистика процењује да само потрошачка корпа просечну породицу кошта нешто мало више од 55 хиљада динара. Центар за заштиту потрошача израчунао је да реална потрошачка корпа износи 110.000 динара.
Б92
