Златиборска кука и мотика

Кнез Милош Обреновић, једном приликом, питао своје саветнике – шта народ каже, а када је добио одговор да народ ћути, рече:

– Попуштаја кајасе, ’лебац вам јебем! Док раја ћути, нешто мути!

Тако је забележио Вук Караџић иза кога су остали записани и стихови из ”Почетка буне против дахија”:

”Кад се дигне кука и мотика,

Биће Турком по Медији мука”.

Мора ли се сезати у овако далеку српску прошлост да би се разазнало – шта се то догађа на Златибору, ових дана?

Мора.

Дигла се кука и мотика!

Изашао народ на златиборску ледину, Ере, са крамповима, ћускијама, лопатама, ашовима, будацима и кукама у рукама, са ралом и воловима… Хиљаде људи у ”радном строју”, испред под конац паркираних радних машина, багера, булдожера и камиона, копају ручно, уз песму, да покажу колико су решени, колико хоће и могу, колико желе, колико им нико није потребан, колико цене то што имају, свој Златибор, свог председника!

Потегли са воловима у јармовима, чак из Субјела, сатима кроз снег, дошли да ”о свом руву и круву” граде нешто што до сада нису ни видели, тешко да су и чули, не знају ни шта – али верују свом председнику!

Нису се окупили на некаквом ”протестном митингу” да би тражили од државе и Владе да им обезбеде посао и зараде, пристојан живот, него хоће свој живот да узму у своје руке! Нису дошли да се буне због затворених локала на Златибору, него кажу – требало је давно да их затворе, јер не плаћају порез!

Нису дошли ни да моле било кога, нити да прете било коме.

Дошли су да виде шта се то ради, али и да буду виђени како раде док гледају!

А, ко гледа – и види: Муфтија Зукорлић није ни тражио грађевинску дозволу за огромно здање у центру Новог Пазара, него саградио, па кад је дошло да се руши, припретио власти, којој и сам припада, ”да ће извести пет хиљада Бошњака да бране изграђено од рушења”.

И пустили га.

Виде Ере и да је њихов председник Милан Стаматовић тражио дозволу да гради гондолу, па није добио и решио да позове народ на мобу, на радну акцију, да раде и граде, јер им власт не дозвољава да раде и граде!

Различити аршини за Бошњаке и Златиборце!

Различити за муфтију Зукорлића и председника чајетинског, Стаматовића: муфтија не тражи дозволу и сагради, па неће да му руше, председник тражи дозволу и не може да гради, а власт би да руши и несаграђено!

Није поштено, сви то виде, не само Ере!

Види се и да Влада није довела стране инвеститоре, него су Златиборци сами обезбедили паре за оно што желе да граде. Није Влада дала оне силне хиљаде евра ”стимулација” за свако радно место странцима, а на којем наши радници примају само минималце…

Не бива добрим, драга власти, попустити муфтији и оставити га – само нека ћути, а овамо – стежи Златиборце, не дај им дозволу да случајно не би урадили нешто добро, а да власти нема у томе!

Немојте, случајно, да би дозволили да се ишта гради и ради тамо где власт није на власти, у некој заблуделој општини или дрљавој месној заједници где због заблуделог и дрљавог народа напредњаци или коалиција немају власт!

Бољу поруку нису могли чути ни видети од ове коју Ере исписаше крамповима и трубама!

Да: било је и трубача! Свирали су ”Подигнимо увис чела, ми хероји рада свог!”

Али, ако трубач засвира ”збор”, па уз звуке ”Марша на Дрину”, као увек у прошлости овог краја, крене кука и мотика, биће зло!

Тражиће се карта више за неку гондолу која вози у иностранство…

Успут, из тог иностранства  поново у наше крајеве стижу истраживачи никла којима ће Ере, нека не сумњају, изаћи у сусрет са кукама и мотикама у рукама, да их спрече у поткопавању Златибора из правца Мокре Горе…