Златно доба српске историје – из пера 23 стручњака

ТРЕБИЊЕ │ У организацији Српског удружења „Ћирилица“ Требиње, издавачке куће „Клио“ Београд, Културног центра Требиње и СПКД „Просвјета“, у сали Скупштине града вечерас је промовисана књига „Срби 1903-1914: Историја идеја“.

Посвећена једној од највећих епоха српске историје, времену краља Петра Првог Карађорђевића, које је донијело општи препород и изузетна достигнућа у науци, књижевности, умјетности и политици – књига, како је речено, доноси мултидисциплинарни приказ тог времена из пера двадесет троје водећих стручњака различитих генерација и разноврсних научних интересовања.

Приређивач издања, историчар проф. др Милош Ковић рекао је да је овај ријетко плодоносан период наше историје у књизи обрађен у два дијела – кроз политичке идеје које се јаљају у демократизованој и „готово републиканској“ монархији, те кроз портрете најзначајних личности који су обиљежили „златно доба српске науке и културе“.

„Ту је реч о Јовану Цвијићу, Милутину Миланковићу, Јовану Скерлићу, Михајлу Пупину, Николи Тесли, Браниславу Петронијавићу – дакле, људима на чијим темељима и данас почива српска наука. То је једино доба када је српска наука дала нешто светској науци. Имате тај феномен да су два Србина /Тесла и Пупин/ међу кључним покретачима и носиоцима друге индустријске револуције у свету“, истиче Ковић за Радио Требиње.

Он је додао да се овај период у цјелокупном ходу српске историје по својим изузетним дометима може поредити још само са српским 13 вијеком, временом „Сопоћана и Милешеве, Теодосија и Доментијана“.

„Зашто су то врхунци наше културе? Мој професор Милорад Павић веровао је да су то периоди синтезе са великим светским културама. И заиста су у периоду уочи Великог рата Срби покушали да одбаце те колонијалне културне обрасце, какве је Аустроугарска већ наметнула у БиХ, да се исчупају из тог средњоевропског културног круга – и вежу за западноевропски“, истакао је Ковић, додајући као важну напомену да је то доба „западњака само по култури“, док је„српска спољна политика тада прије свега русофилска“.

Главни уредник издавачке куће „Клио“ Зоран Хамовић истакао је да је књига по концепту и садржају јединствен подухват, те да нашој савремености може да послужи као„одличан уџбеник са материјалним показатељима – како се иде напријед“.

„У тренуцима када имамо неку врсту друштвене конфузије и ломова, увек је потребно да трагамо за одређеним ослонцима из властите историје, а ово време нам пружа врло озбиљно уточите и сведочанство о ономе шта су људи посвећени својим идејама успели да постигну“, рекао је Хамовић за Радио Требиње.
Р.С.

Радио Требиње