Златно доба Звонка Гобељића, још једног бизнисмена блиског велеиздајничком режиму

На Дедињу, у Булевару кнеза Александра Карађорђевића, тик уз градилишта Милана Радоичића и Звонка Веселиновића, отвара се још једно. На њему ће луксузни објекат зидати компанија ФПМ Агромеханика, чији је власник Звонко Гобељић, још један бизнисмен очигледно близак власти. Иако није познат широј јавности, његов успон је кренуо још деведесетих, а чини се да данас доживљава процват. Поседује више од 20 фирми, добија бројне послове од државе, а приходи које остварују мере се десетинама милиона евра.

Само је посао замене бројила вредан чак 133 милиона евра, од чега је више од половине припало Гобељићевом EWG-u, а остатак партнерима из Енерготехна – Јужне Бачке. Неписано је правило и да су на готово свим тендерима које расписује држава његове фирме биле једини понуђачи. Упркос томе Гобељић се ретко кад сврстава у групу најистакнутијих бизнисмена блиских власти, који су у последњих десетак година стекли енормно богатство. А заправо, са њима има много тога заједничког. Истраживање Радара показало је да је власник или сувласник најмање 25 фирми, које се баве најразличитијим делатностима, од производње пољопривредних машина и амбалаже од пластике, преко изградње зграда, изнајмљивања некретнина и трговине, до узгоја живине и производње бројила за струју. Део њих и више него успешно послује са државом, остварује високе профите, а уз све то, као по правилу, гради и на Дедињу.

133 милиона евра

ЕДС је платио замену бројила, више од пола те суме припало је Гобељићевом EWG-u, а остатак Енерготехни Јужна Бачка

Баш тиме се сада бави Фабрика пољопривредне механизације Агромеханика, чија је основна делатност, према подацима из АПР-а, производња машина за пољопривреду и шумарство. Управо тој Гобељићевој фирми је Општина Савски венац издала грађевинску дозволу, а онда и потврду о пријави радова за изградњу луксузног комплекса у Булевару кнеза Александра Карађорђевића. Судећи према документацији, градња објекта, који ће се састојати од четири ламеле и исто толико стамбених јединица, почела је 19. септембра, а предвиђено је да радови буду окончани за две године, у септембру 2026. Цео комплекс имаће око 2.300 квадрата (1.020 изнад земље), а вредност радова се процењују на 402,8 милиона динара или на више од 3,4 милиона евра.

Гужва на Дедињу

Занимљиво је да у непосредној близини Гобељића зидају или имају то у плану још три добро позната српска бизнисмена. Међу њима и Милан Радоичић, за којим се свуда, осим у Србији, трага због погибије четири особе у оружаном сукобу у Бањској на Косову. На његовом плацу на Дедињу ће нићи вила са спољашњим базеном, а као инвеститор је наведена фирма Даница парк, која је у власништву још једног познатог бизнисмена, Давора Мацуре, власника Алта Pay групе. Осим што Радоичић и Гобељић граде у истој улици, и земљишта (са објектима) им се воде на истој адреси, а тик уз њих луксузни објекат градиће и Љиљана Божовић, супруга Звонка Веселиновића, на кога се у Катастру непокретности, иначе, не води ниједна некретнина у Србији. У непосредној близини су земљиште и објекат у власништву Николе Петровића, кума председника Александра Вучића, а једна од парцела раније је била у власништву фирме министра и функционера СПС-а Новице Тончева.

На Дедињу исту адресу Гобељић дели са Миланом Радоичићем, на чијем плацу је као инвеститор наведена фирма Давора Мацуре, власника Алта Pay групе. Тик уз њих луксузни објекат градиће и Љиљана Божовић, супруга Звонка Веселиновића, а у непосредној близини су земљиште и објекат у власништву Николе Петровића

Градња у Булевару кнеза Александра Карађорђевића неће бити први грађевински „излет“ Агромеханике на Дедињу. Та Гобељићева фирма завршава изградњу луксузног објекта у Улици Ђорђа Радојловића. Реч је о комплексу који се према грађевинској дозволи састоји од подрума, сутерена, приземља и два спрата, са четири стамбене јединице, а предрачунска вредност радова је око 65 милиона динара или око пола милиона евра. Колико је овај пројекат на крају коштао, није познато.

Грађевина, ипак, није примарни сектор којим се бави ФПМ Агромеханика. Њена делатност је превасходно производња машина за пољопривреду и шумарство, а делове и возила продаје, одржава и поправља и Министарству за животну средину, бројним јавним и комуналним предузећима, Инсфраструктури железнице Србије. У том послу нема никакву конкуренцију и зарађује милионе.

Милионски тендери без конкуренције

Истраживање Радара показује да је током прошле године Агромеханика добила најмање 20 послова од државе у вредности од око 18,5 милиона евра. Преко ње су набављана возила за одношење и прикупљање отпада, теретна возила, ауто-чистилице, мини-смећари… И на свим тим тендерима увек је била једини понуђач, иако Закон о јавним набавкама наручиоцу (држави, локалним самоуправама и њиховим предузећима) налаже да обезбеди конкуренцију у поступцима јавних набавки.

Списак фирми у власништву Звонка Гобељића

ФПМ Агромеханика, Екстра-пет, New Кнежевац Реал Естате, Marnex, ЂВ 12, БКА 28, Хемпро АД, Пројектомонтажа, Екстра-пет-пак, Infinity пропертиес, Вода Врњци, BTX Пропертиес, ФПМ логистички центар, Туларис траде, Project 034, Комел, Велкан Традинг лимитед (Кипар), Спруце Ентерписес лимитед, Слога ад Каћ (86,94 одсто власништва), EWG (50 одсто), Економски институт (47,46 одсто), Рудо АД Ниш (32,1 одсто), Фарма цооп Каћ (21 одсто), Ривер city (39,9 одсто), Интер пет

Готово је извесно да ова Гобељићева фирма још већи профит може очекивати ове године, јер су у првих девет месеци приходи од послова са државом већи него током целе прошле године. На 17 тендера Агромеханика је била једини понуђач, а када се сабере вредност свих склопљених уговора, долази се до цифре од око 30 милиона евра.

Паралелно са приходима, расте и нето добит, која је 2023. достигла рекорд од скоро девет милиона евра и била је скоро 16 пута већа него годину дана раније, када је профит био 570.000 евра. И раније је фирма свом власнику стварала профит, 2020. око 830.000 евра, а наредне године 1,4 милиона евра.

У центру пажње јавности нашла се када је Агромеханику, заједно са ЈП Пошта Србије, тужила израелска компанија XYA Дорћол. У званичној документацији Поште пише да Израелци траже „поништај одлуке, утврђење ништавости уговора и испуњење обавезе у вредности од 6.155.000 евра“. С друге стране, Нова економија је објавила да је XYA Дорћол поднео тужбу којом је тражио да Привредни суд поништи одлуку Поште, којом је Агромеханика проглашена за најповољнијег понуђача за куповину просторија тог јавног предузећа на Врачару и да се обавеже да тај простор прода израелској фирми. У супротном, ако би суд одбио овај захтев, XYA је од Поште тражио да им исплати одштету од 15 милиона евра. Та фирма у тужби наводи да је приликом отварања писаних понуда, између осталих отворена и понуда Агромеханике, за коју је Комисија констатовала да је „неуредна“ и да њоме није понуђена цена, већ је Агромеханика навела да нуди за 1.000 евра више од највише понуде коју било ко други буде дао. Овај предмет је сад пред Привредним апелационим судом.

Фирме бившег председника УО Дипоса и првог човека Сава осигурања и Војвођанске банке баве се најразличитијим делатностима, од производње пољопривредних машина и амбалаже од пластике, преко изградње зграда, изнајмљивања некретнина и трговине, до узгоја живине и производње бројила за струју. Многе од њих послује са државом и остварује високе профите

На сајту АПР-а наводи се да је ФПМ Агромеханика у власништву фирме Екстра-пет, иза које стоји Велкан Традинг лимитед, компанија регистрована на Кипру. У бази стварних власника наводи се да је она у власништву Гобељића, који је на Кипру, заједно са Драганом Зарићем, регистровао још једну фирму, Спруце Ентеприсес лимитед, која је власник српског предузећа Интер-пет за производњу амбалаже од пластике.

Огромна зарада од бројила и партнерство са Збиљићем

Послове од државе добијале су и друге Гобељићеве фирме, Вода Врњци и EWG, коју је Звонко купио са братом Љубинком у марту 2023. Баш негде у то време је и Електродистрибуција Србије расписала јавни позив за „радове на измештању мерних места и замени мерних уређаја“, односно бројила. Иако је реч у изузетно вредном уговору, односно оквирном споразуму, на тендер се јавио само један понуђач, конзорцијум EWG и Енерготехнике – Јужна Бачка, чији власник Драгољуб Збиљић такође важи за бизнисмена блиског властима. ЕДС је са тим конзорцијумом склопио споразум вредан више од 15,5 милијарди динара или око 133 милиона евра. Како је дошло до тога да се за тако вредан посао јави само један понуђач и то тандем две фирме очигледно блиске властима, можемо само да нагађамо.

EWG је од 2020. до 2023. остваривао добит од неколико десетина до највише 290.000 евра. Последњи пут, старим власницима је 2022. обезбедио нето профит од 135.000 евра (15,9 милиона динара), да би већ у 2023, након што га је преузео Гобељић, профит експресно скочио скоро 3.500 процената, на 4,8 милиона евра (567 милиона динара).

Паралелно са приходима, расте и нето добит Агромеханика, која је 2023. достигла рекорд од скоро девет милиона евра и била је скоро 16 пута већа него годину дана раније, када је профит био 570.000 евра. Та фирма делове и возила продаје и Министарству за животну средину, бројним јавним и комуналним предузећима, Инсфраструктури железница Србије…

Гобељић је сувласник и Економског института. У том акционарском друштву, према подацима из Централног регистра за хартије од вредности, поседује највећи удео од 47,46 одсто. Тај институт је, заједно са фирмом ЦТМ Партнерс, 30. септембра добио посао процене вредности имовине, обавезе и капитала од ЈКП Водовод и канализација Обреновац, вредан око 6,96 милиона динара. И овде је Гобељићева компанија била једини понуђач. Исто се догодило на тендеру који су расписале Београдске електране. И ту је Економски институт, заједно са фирмом Паркер Russell, добио посао процене вредности имовине за 9.990.000 динара, а да се на том тендеру није јавила ниједна друга компанија.

Са мало пара до велике имовине ИМР-а

У последњих пола године овај бизнисмен основао је неколико фирми које се баве изградњом стамбених и нестамбених зграда. То је случај са фирмама New Кнежевац Реал Естате, ЂВ 12 и БКА 28, а тек ће се видети за које пројекте су оне намењене. Тако је у децембру 2019. купио Б23 Office парк, чувену пословну зграду са хелидромом на Новом Београду, преко компаније Институција за изградњу и управљање некретнинама, коју је основао неколико месеци раније. Према подацима из Катастра, сада су њени власници АИК банка и Милшпед.

Иначе, Гобељић је преко фирми Хемпро и Института за изградњу града пре пет година купио и некадашњи индустријски гигант ИМР, а са њим је добио и 20 хектара земљишта у Раковици. Осим пословног комплекса који се ту налази, имовина тог предузећа били су и самачки хотел и управна зграда у Раковици, али и издвојени производни комплекс у златиборском селу Шљивовица, односно комплекс на локацији Љубиш. ИМР је продат у стечајном поступку за 1,1 милијарду динара или за нешто више од девет милиона евра, а процењена вредност је била скоро три пута већа, 2,93 милијарде динара.

4,8 милиона евра или 567 милиона динара

била је нето добит EWG-a у 2023, када је ту фирму преузе Звонко Гобељић. Годинама пре тога њен профит био је у распону од неколико десетина до највише 290.000 евра

Иако је још 90-их био председник Управног одбора ДИПОС-а, потом директор Сава осигурања, а касније и челни човек Војвођанске банке, и мада је у неколико наврата купио нека позната државна предузећа и објекте, Гобељић је успео да остане непознат за ширу јавност. Његов пословни успех и милиони које су зарадиле фирме чији је власник, вероватно могу да се мере са оним што су оствариле компаније много познатијих бизнисмена, попут Жељка Дрчелића, Остоје Мијаиловића, а можда чак и двојца из Миленијум тима, Ивана Бошњака и Стојана Вујка. А све то тешко да би успели да нису увезани са влашћу.

Звонко Гобељић за Радар: Никада ни са ким из власти ни кафу нисам попио

Звонко Гобељић каже за Радар да је његова фирма у складу са законом добила све дозволе за градњу комплекса на Дедињу, те да није необично што се бави изградњом. Он наводи да она јесте регистрована за производњу машина за пољопривреду и шумарство, али и за још 125 делатности.

„У оквиру те (главне) делатности делимо 300-400 плата. Не може од тога да се живи“, напомиње он.
Гобељић је потом упитао одакле нам право да пишемо о грађевинском подухвату његове фирме. „Моја фирма, радим шта ја хоћу. Зашто да пишете о томе. То је 2.000 квадрата. Ја вас питам зашто сте ви јутрос доручковали погачице са сиром, а знате колико су здраве веганске. Што ми се мешате у те ствари? Није пристојно. Да смо ми урадили нешто? Окрените се у Београду, погледајте шта се све ради. Крв смо пропљували да добијемо све папире“, истиче он.
На нашу констатацију да је необично и да је Агромеханика добила 20 послова од државе, а да на тендерима није имала конкуренцију, Гобељић одговара да је „та фабрика променила ДНК зајечарског региона“.

Преко фирми Хемпро и Института за изградњу града овај бизнисмен пре пет година купио је и некадашњег индустријског гиганта ИМР, а са њим је добио и 20 хектара земљишта у Раковици. То некада друштвено предузеће купио је у стечајном поступку за 1,1 милијарду, иако је његова процењена вредност била скоро три пута већа, 2,93 милијарде динара

„То је све роботизовано. Преузели смо је у пепелу. Видите да ли су људи задовољни, да ли су грађани задовољни, да ли је било ко. Нек се појави хиљаде и хиљаде људи на тендерима. Шта ћу им ја? Некад се појави, некад се не појави. Шта ћу им ја“, упитао је Гобељић.

На нашу констатацију да је то противно закону и да је наручилац дужан да обезбеди конкуренцију, саговорник Радара одговара: „Узмите, молим вас, поднесите кривичне пријаве против тих који нису обезбедили конкуренцију. Шта ми знамо? Тај ко распише тендер, он је одговаран за то.“

Говорећи о тендеру вредном 15 милијарди динара, на којем је добио посао са Јужном Бачком, на коме према Одлуци о додели уговора није имао конкуренцију, Гобељић каже да постоје надлежне институције, комисије, стручне службе…

„Ви сте кренули од неке куће и почели сте мени да постављате питање и тражите мој ДНК. Постоје надлежне институције. Имамо фабрику, производимо бројила и поносни смо на то. Шта да вам кажем друго. Не знам колико смо наплатили од државе. Једва плате плаћамо“, каже и прецизира да су на том тендеру учествовале три фирме из Републике Српске и Метер контрол, за коју тврди да је у власништву Војина Лазаревића.
На питање Радара да ли за њега може да се каже да је близак власти, Гобељић одговара:
„Рећи ћу вам само овако – никада, никада, а данас сам спреман да са вама одем на полиграф, никада нисам попио ни са ким кафу. Немам ниједан телефон било кога. Дајем вам часну реч. Никада у животу нисам видео тог Збиљића. И шта сада? Па кажу, како се нисте упознали? Па шта имам ја, стручне службе раде свој посао.“