Злато Крима или политички ултиматуми култури

Питање изложбе «Крим. Злато и тајне Црног мора» је добило нови развој. Представник садашњих украјинских власти Андреј Дешчица, позивајући се на подршку министра иностраних послова Холандије, изјавио је: Изложба је баштина Украјине и те мора да се врати у Украјину после завршетка експозиције. Међутим, у руском Криму сматрају другачије: експонати се морају враћати на њихово место чувања – у кримске музеје.

Изложба «Крим. Злато и тајне Црног мора» представља раритете примењене уметности Скита – древног народа, који је живео на територији Крима, где се деценијама воде археолошке ископине. У иностранству се изложба налази од 2013. године, када је Крим био део Украјине. 18. маја је званично време завршетка путовања музејских експоната. Већ у току три недеље се воде спорови – куда их треба возити: у украјински Кијев или престоницу руског Крима Симферопољ.

Има око чега да се спори. Већина експоната изложбе је од злата. Експонати су узети из 5 музеја: четири кримска и једног кијевског. Од укупног броја 550 – музеју Кијева припада свега 20. Остало је својина становника Крима. Између осталих, симферопољског музеја Тавриде, чији је директор Андреј Маљгин рекао:

Наши предмети су веома вредни. Само је наш музеј пружио археолошке атрефакте у укупној вредности 170 хиљада долара. Други кримски музеји су пружили још важније врхунске ствари.

Реагујући на изјаве да ће изложба из Амстердама бити пренета у Кијев, Андреј Малгин је изразио жаљење у вези са тиме, што европска страна подржава данашње украјинске власти.

Ако ће наше експонате упутити из Холандије у Украјину то ће бити грубо кршење права својине, што ставља под знак питања односе са толико непоузданим партнерима. Можемо да схватимо Европљане, који су узимали део украјинског музејског фонда, када политичка ситуација није претила расколом земље. Међутим, ако Холандија као земља, која је прихватила изложбу, определи не у корист Крима, кримски музеолози ће бити приморани да се одрекну сарадње с европским колегама, изјавила је Гласу Русије заменик директора Музеја Тавриде Јелена Вишњевска.

И то сигурно, јер се крши музејска етика. Главно је да уговоре о експонирању закључују међусобно музеји. То значи да музеј, који преузима изложбу, има обавезу да је врати. Ми смо власници колекције. У овом случају не намеравамо да ризикујемо док се политичка ситуација смири, док не признају Крим, који ће сигурно бити признат.

Дакле, ако изложба се «Крим. Злато и тајне Црног мора» не врати на Крим, питање демонстрације културних вредности из те руске републике у Европу ће бити прекинуто. То је услов Државног савета Крима. Како је рекао његов представник Валериј Косарев, ми ћемо са нашом историјом десетина народа и држава на територији Крима ипак остати богати културним вредностима, али их Европа неће видети.

Олга Бугрова

Фонд Стратешке Културе