Академик Михајло Вукас изјавио је да би 12 бањалучких беба данас било живо да на Дрини није заустављен конвој хуманитарне помоћи са лијековима и кисеоником, који је 1992. године предводио из Гетеборга до Београда.
– Након овог догађаја питао сам особу која је за то била одговорна: “Зашто дјецу?”, а одговор је био: “Нису наша” – рекао је Вукас код спомен-обиљежја “Живот” у центру Бањалуке гдје је данас обиљежено 27 година од трагичне смрти 12 бањалучких беба.
Он није желио да открије идентитет особе која му је то рекла.
Вукас, који је пензионисани торакални хирург из Гетеборга, рекао је да је дошао у Бањалуку да од мајки ових беба тражи опроштај након 27 година.
– Нисам стигао да посао завршим и кисеоник допратим до Бањалуке преко Дрине. То је моја грешка и моја рана због које и данас патим. Мајке, молим вас за опроштај – рекао је Вукас који је као хирург радио 46 година.
Одлуком Савјета безбједности УН у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.
Војска Републике Српске је, након овог трагичног догађаја, пробила коридор у Посавини и ослободила правац према граници са Србијом, који су до тада блокирале муслиманске и хрватске снаге.
Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.
Тринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.
Катера
