ЗЛОЧИН С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ: ЦИА сакрила извјештај о масакру над више од 1.000 Срба око Сребренице

Документ о масакру над више од хиљаду Срба око Сребренице из 1993. године америчка Централна обавјештајна агенција /ЦИА/ крила је двије године, а онда га похранила међу неважна свједочанства како не би запао за око истраживачима, пишу београдске „Вечерње новости“.

Лист наводи да је послије 23 године успио да у сједишту УН у Њујорку лоцира изгубљени извјештај, који је у мају 1993. године однесен у сједиште ЦИА у Ленглију и у УН.

Као званичан документ УН заведен је под бројем А/46/171 и С/2563, али тек 2. јуна 1995. године, а подведен је под „Општа намјена“ и налази се у соби ГА 57, у сутерену на углу 46. улице и Прве авеније у Њујорку.

„Вечерње новости“ пишу да је пуне двије године папир „лутао“ ходницима зграде на Ист Риверу и тако је, по свему судећи, био недоступан и хашким тужиоцима у процесу који су водили против Насера Орића и других.

„Подаци из овог страшног документа нису се нашли ни у дускурсу тужилаца у домаћим правосуђима“, наводи лист.

Донедавни амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић рекао је да је као специјални изасланик предсједника СР Југославије /СРЈ/ Добрице Ђосића у сједишту ЦИА у Ленглију представио у мају 1993. године извјештај Владе СРЈ о страдању Срба Средњег Подриња у првој години рата у БиХ.

Он је навео да су двојица високих функционера ЦИА тада оцијенила да се, стручно посматрано, ради о најквалитетније припремљеном и обрађеном материјалу о жртвама у сукобима на простору бивше Југославије.

Према Танасковићевим ријечима, истовремено су му саопштили и да не треба да очекује да подаци о злочинима муслимана произведу било какав ефекат у смислу мијењања слике о ратној стварности у БиХ, јер су „карте за ову партију већ подијељене, а српске су празне, без адута“.

Танасковић је навео да су аналитичари ЦИА састанак завршили ријечима како нико не може знати када, којим поводом и у каквом контексту би могли бити објелодањени и продуктивно валоризовани ти подаци.

Он је истакао да је у Вашингтону примљен на високом нивоу у Стејт департменту и у Комитету за спољне послове Сената, али је савјетница тадашњег америчког предсједника Била Клинтона одбила сусрет уз образложење да се не може састати са њим због санкција против СРЈ.

Творац извјештаја био је тадашњи експерт УН, а данас директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић, а ријеч је о свједочанству насталом прикупљањем података од прогнаних Срба на 25 отворених пунктова.

Иванишевић је рекао за „Вечерње новости“ да је у јулу 1992. године први пут отишао у Братунац, који је већ тада 90 одсто био у рукама муслимана, али и 95 одсто територије Сребренице, 60 одсто општине Власеница и 50 одсто рејона Милића и исто толико Зворника.

„Као експерт УН, односно уредник `Гласника Унеска` за регион, схватио сам да треба документовати разарања српских средина и пописати жртве муслиманских похода“, навео је Иванишевић.

У ту сврху, уз помоћ Београда, отворено је 25 пунктова у Средњем Подрињу са волонтерима који су пописивали страдања, а као резултат тог рада, Иванишевић је у мају 1993. године направио документ који је садржао имена и презимена више од 1.000 убијених Срба.

Пописано је свих 120 разорених српских села и све куће, па и отета стока.

Амерички мировни активиста из Бостона Џеред Израел рекао је за „Вечерње новости“ да је деведесетих година у УН на захтјев Американаца мноштво оваквих докумената означено као „тајна“ и тако похрањивано.

Он је међутим указао да је правило у таквом случају да се означи и у којем се временском периоду тај документ може открити, што са овим извјештајем није био случај.

„Папири о страдању Срба из 1993. једноставно су скривани двије године, а онда похрањени међу неважним свједочанствима, тако да их чак ни моћни претраживач Лексис-Нексис не може регистровати“, рекао је Израел.

Владислав Јовановић, у то вријеме шеф дипломатије СРЈ, истиче да је амбасадор у УН Драгомир Ђокић сигурно уручио документ на праву адресу генералног секретара и наглашава да је он и данас актуелан и да га треба објелоданити док се зна гдје је.

РТРС