ОБОЛЕЛИ од хроничне мијелоидне леукемије и даље се једини у Европи лече генеричким леком ”анзовип”, за који се прича да се производи у Индији, а пакује у Србији. Родитељи оболеле деце, пацијенти, поједини лекари и даље покушавају да врате стару терапију леком ”гливек”, јер, како кажу, генерички медикамент је неиспитан, а ефекти дугорочне употребе су непознати.
Први шок пацијената био је јула прошле године када је Републички фонд за здравствено осигурање уврстио на Ц листу лек ”анзовип”. И док је стручна комисија Фонда стајала иза лека ”гливек”, којим се годинама лече ови болесници, по расписивању тендера у септембру, тендерска комисија је одлучила да промени лек и набави генерички ”анзовип”. Главни разлог била је цена, па уместо 2.000 евра за ”гливек”, на тендеру је победио ”анзовип” који кошта 500 евра.
– Одмах по сазнању да је лек ”анзовип” регистрован у време рада техничке владе, послали смо писмо РфЗО и Министарству здравља – каже Миша Чугуровић, председник УО Удружења за помоћ у лечењу оболелих од хроничне мијелоидне леукемије. – Тек на интервенцију из кабинета заменика премијера, добили смо одговор да је лек регистрован за око шест месеци, иако је уобичајено да тај поступак код нас траје годину дана. Први захтев за одобрење цене Влади је поднет дан раније него што је добијена одлука о регистрацији лека од Агенције за лекове и медицинска средства Србије. Иначе, услов за добијање цене медикамента јесте да је лек регистрован.
У ФОНДУ ТВРДЕ ДА ЈЕ СВЕ ПО ЗАКОНУ ОБА произвођача, који производе ”гливек” и ”анзовип” имају решења о стављању лека у промет, рекли су нам у Републичком фонду за здравствено осигурање.
– Од јуна, када је лек ”анзовип” стављен на Листу лекова, спроведено је укупно четири тендера у периоду од 10. августа 2012. до 25. фебруара 2013. године. Понуђач за лек ”анзовип” понудио је најповољнију цену. Због тога је овај лек и набављен у поступку јавне набавке.
О томе где се лек производи нико не жели да прича. Истина је да тај лек и даље пију оболели једино у Србији. Сумња се да се он прави у Индији, а у уређеном свету лекови из Индије се третирају као медикаменти са сумњивих тржишта, јер се не води одговарајућа документација о процесу производње.
Чињеница је и да при регистрацији и стављању лека на листу нико није питао хематологе шта мисле о томе. У Србији се леком ”анзовип” лечи око 220 оболелих. Њих седмороо је престало да реагује на њега.
Проблем је стигао и до скупштинског Одбора за здравље. Како нам је рекао Душан Милисављевић, председник Одбора, они су донели одлуку да деци која су започела терапију ”гливеком” и која добро реагују на њу, не сме да се промени терапија.
– Нигде у свету не мења се лек који даје резултате и којим се лече деца више од пет или шест година – каже Милисављевић. – Неко је преузео велики ризик променивши лек деци која болују од леукемије. Запањила нас је информација да је тендерска комисија Фонда променила одлуку стручне комисије, коју сачињавају угледни професори из области хематологије. Никад не сме цена лека да утиче на то да ли ће неко наставити лечење другим медикаментом, само зато што је јефтинији или скупљи. Доставили смо Фонду званичан захтев да врати ”гливек”, али смо добили неадекватан одговор, у којем нас убеђују да је ”анзовип” добар. Није ми јасно како неко може да се игра са људским животима.
Генеричку паралелу лека ”гливик” прокоментарисала је и министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.
АГЕНЦИЈА ГАРАНТУЈЕ КВАЛИТЕТ АГЕНЦИЈА за лекове и медицинска средства Србије издала је дозволу за стављање у промет медикамента ”анзовип”, 17. јануара прошле године.
– Пре пуштања у промет овог лека на тржиште Србије, урађена је лабораторијска контрола, којом је потврђено да медикамент у потпуности одговара документацији на основу које је издата дозвола за његову употребу – каже Александар Туцовић, портпарол Агенције.
– После шест месеци праћења, може се рећи да је терапија дала резултате, али је могло бити и другачије. Убудуће ћу се залагати да се овакве ствари не понављају, јер не може тендер да мења лек, већ лекар и струка.
Министарству су, међутим, расположиви делимични подаци за 35 оболелих.
Поједини родитељи, сада за терапију своје деце леком ”гливек” издвајају 2.000 евра по кутији лека, који траје месец дана до два. Међу њима је и Мира Петровић, лекар по струци, чије дете последњих девет година узима овај лек.
– Лек ”анзовип”, који је копија оригинала, по убрзаним процедурама је ушао као конкуренција – прича Петровићева. – О њему слабо знају чак и наши хематолози, а није исти ни по саставу у односу на оригинални лек. Хронична мијелоидна леукемија је специфична болест, која даје позитивне резултате на терапију или не. Ако не реагује, онда је то крај.
Како каже Чугуровић, у РФЗО су им рекли да могу да траже независно тестирање лека негде у Европи. Они су хтели да се то уради у Француској.
– Ово су тражили и хематолози на састанку који су имали код министарке здравља – истиче Чугуровић. – То би умирило оболеле од ове болести, уколико је лек исти као оригинал. Зашто лек није послат на тестирање, немам одговор.
Новости
