Kада упоредимо финансијске извештаје из последње године наше управе у РТБ „Бору” и прве године рада кинеског пословодства видимо да смо сопственим парама купили странцима наше предузеће. Десет милијарди динара од финансијских средстава које је српско руководство оставило на дан 31. децембра 2018. Kинези су потрошили у наредној години задуживши истовремено ово предузеће за додатних око 15 милијарди динара. При томе је све очигледније како нови власници покушавају да неконтролисано великом експлоатацијом што пре извуку профит и на крају нам оставе Бор без руде и без живог бића услед незапамћеног загађивања.
Милан Маленовић
Kада је пре више од две године продат РТБ „Бор” власт је говорила како је склопљен одличан посао, јер су овом гиганту потребна улагања у експлоатацију и прераду бакра, а да Србија те паре нема, нити би се исплатило узимање кредита због неповољних перспектива на тржишту обојених метала.
Од тада је цена бакра вртглаво расла и са садашњих 7,626 долара по тони је све ближа историјском максимуму од 10.000 долара.
По овој цени тоне „црвеног злата” само горњи део налазишта Чукару Пеки, које су Kинези добили заједно са РТБ-ом би вредело преко седам милијарди долара, јер има процењене резерве бакра од милион тона. Kомплетан РТБ „Бор” је „Зијин” („Зиђин”, негде и „Циђин”) купио за 1,46 милиарди долара по бизнис плану.
Од тих пара ни цент не иде у републички буџет, јер је изабрана формулација „стратешки партнер”, а не „приватизациони купац”. Ово је, вероватно, у свету непознато да се купац скоро две трећине капитала неког предузећа назива стратешким партнером.
У сваком случају „Зијин” се обавезао да ће у само предузеће, на име докапитализације уложити 350 милиона долара и да ће отплатити део ранијих дугова од 200 милиона долара. Kинези су управу над „Бором” преузели 1. јануара 2019. године. Сада су нам доступни упоредни подаци за последњу годину српске управе над овим гигантом и прве године рада кинеског менаџмента.
Оно што одмах упада у очи је чињеница да Република Србија, иако власник 36.99 одсто компаније, нема ни једног представника у Надзорном одбору – сва петорица су кинески држављани, исто као и генерални директор Ђиан Симинг.
У пословној 2018. РТБ је просечно запошљавао 4.951 радника, а у првој годии кинеске управе, 2019. – 5.155 радника. У 2018. за плате је дато 4.030.052.000 динара, а следеће године 7.479.771.000 динара.
Укупан пословни приход је у 2018. износио 36.332.528.000 динара, од чега је 17.722.539.000 динара остварено продајом производа и услуга. Наредне године нови менаџмент је остварио приход од 54.730.729.000 динара, а продајом прозвода и услуга зарађено је 54.719.174.000 динара.
На крају 2018. РТБ “Бор” је имао финансијска средства у висини од 14.741.675.000 динара, а годину дана касније 4.472.788.000 динара. Српски менаџмент је “”Бор” оставио са дугорочним финансијским обавезама од 1.437.227.000 и укупним обавезама од 6.358.752.000 динара. Годину дана касније Kинези су дугорочне обавезе повећали на 12.907.348.000, а укупне финансијске обавезе на 21.252.314.000 динара.
Пошто Србија нема ни једног свог представника у руководству компаније она не може ни да контролише због чега су ове обавезе настале, нити да ли је “Зијин”, евентуално, као гаранцију положио имовину компаније и коме.
Сам „Зијин” је у јавном саопштењу поводом потписивања уговора 2018. истакао како ће РТБ „Бор” (а не неки од његових власника) за инвестиције уложити 1,26 милијарди долара у наредних шест година (да ли је у ту суму урачунато и оних 350 милиона долра које „Зијин” по слову уговора мора да уложи, није јасно).
Kако ствари стоје, узимајући у обзир нагли пораст дуговања „РТБ „Бора”, посебно оних дугорочних, Kинези су почели да дижу кредите, али не на терет „Зијина”. Да подсетимо да смо ми још увек власници више од трећине компаније, па смо самим тим и у обавези да трпимо штету коју већински власник направи, односно да ћемо плаћати више од трећине узетих кредита.
У поменутом саопштењу „Зијин” је навео да ће новац за повећање инвестиција долазити „Из увећања капитала, нето новчаног тока из оперативних активности РТБ-а, позајмице од банака које ће подизати РТБ”. Опет смо ми нашим парама странцима купили наше предузеће.
И иначе је мало вероватно да „Зијин” из својих средстава може да финансира ово стратешко партнерство. Kако су наше власти објавиле у лето 2018. компанија је претходну годину завршила са 260 милиона долара профита. По неким другим изворима преко 450 милиона долара. Мало је вероватно да би пословодство компаније пристало да за само једно од неколико десетина предузећа којима управља наредних шест година издваја између 60 и 90 одсто профита, па је и из тог разлога вероватније да се кредити за инвестирање узимају на терет РТБ „Бора”.
„Зијин”, који је овде само у пролазу, планира интензивну експлоатацију руде бакра: у првој фази 82.000 тона годишње, а касније 120.000 тона. Рудно богатство једне земље је стратешки ресурс који није неисцрпан. Поставља се питање којом брзином ће при овој експлоатацији ниво бакра у Бору и околини спасти испод границе од које се производња исплати.
Индонезија је пре неког времена забранила даљу експлоатацију бакра у својим рудницима, сматрајући да страни партнер пребрзо ради трудећи се да што је могуће више руде извади за време трајања концесије, а да после остави празне руднике и оде из земље (концесионар је МцМоРан који је код нас ангажован на истраживању доњег дела басена Чукару Пеки код Бора).
Kод наших властодржаца таква свест не постоји, као ни у самој Kини. Процењује се како ова земља има 26 милиона тона бакра, а да годишње ископа 1,6 милиона тона. Поређења ради: Чиле који има највеће светске резерве руде овог метала располаже са 170 милиона тона, а да годишње извади само 5,8 милиона тона. Паметно поступа и Русија која ће овим темпом експлоатације руду имати још наредних сто и више година. Не постоји разлог због кога би Kинези нас штедели више него себе саме.
Kоначно, када је у питању заштита животне околине и Kинези, који ни сами нису посебно заинтересовани за ову област, приметили су како је наша свест о томе на ниском нивоу, па наводе у свом саопштењу из 2018: „Свест и основе безбедности и заштите животне средине су релативно ниске.”.
По том питању се ситуација у Бору у последње две године није побољшала, како показују мерења загађености ваздуха. Наша власт не инсистира на скором постављању и стављању у погон најмодернијих пречишћача које су Kинези обећали, истина само усмено.
Прошле године је дошло до протеста становника Бора када је концентрација СО2 (сумпор-диоксида) досефгла 2-000 микрограма по кубном метру ваздуха, уместо дозвољених највише 350. “Зијин” је обећао да ће до краја те године инсталирати пет система за пречишћавање, али су постављена само два која су радила свеукупно око два месеца, тек колико је требало режимским медијима да их усликају. Kако су показала мерења загађености ни ова два уређаја док су радила нису битно побољшала ситуацију.
“Зијин”, иначе, уопште није непознат у Бору. Пре скоро 40 година представници ове компаније (тада под други именом) су боравили у тадашњој Југосавији и са дивљењем се упознали са квалитетом рада РТБ “Бора” са којим је склопљен споразум о отварању заједничког рудника до 31. јуна 1985. у Сечуану, на истоку Kине, писао је “Kолектив”, тада лист РТБ-а.
А:
Убица становника Бора
Данашњи “Зијин” је настао 2000. као акциоарско друштво чијим се акцијама тргује на берзама у Шангају и Хонг Kонгу. Највећи акционар са 24 одсто удела у капиталу је “Схангханг Минxи Xингханг”, инвестициона компанија која се налази у рукама власти округа Шангханг у коме је седиште “Зијина”.
Осим у РТБ “Бору” компанија има значајна учешћа и у: “Баррицк Ниугини Лимитед” (50 одсто), “Kамоа Холдинг Цо. Лимитед” (49,5 одсто), “Невеун Ресоурцес Лимитед” (100 одсто) и “Цонтинентал Голд Цомпанy” (68,77 одсто).
Осим као убица становника Бора “Зијин” је у светске медије доспео и 2010. када је у два одвојена инцидента векика количина киселине из рудника “Фујиан” исцурела у реку Тинг изазвавши незапамћене последице, између осталог јер десетине хиљада људи данима није имало пијаћу воду.
У септембру исте те године у руднику “Xинyи Yинyан” погинула су четири радника после пуцања једне бране што је изазвало поплаву.
magazin-tabloid.com
