25.02.2012. –
Руски уметници воде полемику с Маљевичем и покушавају да „провале“ шифру „Црног квадрата“. Ово показује изложба у Москви „Казимир Маљевич: Знаци потичу од нас“, уприличена поводом 133-годишњице од рођења аутора методе супрематизма.
„Маљевич је најважније име у историји руске уметности, – рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ колекционар, један од најбољих руских познавалаца нонконформистичке уметности Михаил Алишибаја. – То је једно од малобројних имена у руској уместности које има заиста светски значај, један од малобројних руских уметника чији су радови представљени на експозицијама водећих светских музеја. Маљевич је у уметности попут Ајнштајна, који је померио осе створеног света и приморао људе да свет гледају у другом смеру. Отприлике исто то је учинио и Маљевич. Занимљиво је да су се обе ове појаве практично временски подудариле: теорија релативитета је, чини ми се, била формулисана 1905. године, а Маљевич је створио свој „Квадрат“ 1915. године. И мислим да су Ајнштајнове идеје такође утицале на њега у извесној мери.“
У изложбу су укључени радови руских класика савремене уместности: нонконформиста Владимира Немухина и Игора Вулога, звезде московске концептуалистичке школе Франциска Инфантеа, архитекте, координатора и аутора авангардних пројеката Јурија Авакумова, творца „геометрије живота“ Владимира Андрејенкова, Ане Колејчук, Јурија Злотникова, Александра Панкина и многих других.
Маљевичев супрематизам је метода изражавања структуре створеног света у геометријским облицима праве линије, квадрата, круга и правоугаоника, то је метода, која је преокренула представу о уметности. У манифесту „Од кубизма и футуризма ка супрематизму“ Маљевич је писао да „уметник може да буде творац онда кад форме његове слике немају ништа заједничко с природом“. Чини се да учесници у изложби у свом стваралаштву поштују завете творца супрематизма. Сваки од њих је на свој начин покушао да одгонетне загонетку „Црног квадрата“ и приказао је своје веријације на тему најпознатијег рада Казимира Маљевича.
Координатор из Државног центра савремене уметности Виталије Пацјуков изложбу назива својеврсним поклоном савремених уметника Маљевичу. „На изложби су приказани сви могући правци развоја његових идеја: почевши од живописних композиција Злотникова или радова с бројевима Панкина и истовремено излаз у вишепланске димензије као код Андрејенкова или код Владимира Немухина, – истакао је Виталије Пацјуков у интервјуу за „Глас Русије“. – Такође, овде су представљени радови за чије стварање су коришћени видео и фотографије, које је као могућност предвидео Маљевич, на пример, познати рад Ане Колејчук „Тајна вечера“ где светлост на металним тањирима и пројекција најпознатије фреске Леонарда да Винчија стварају одређено стање.“
Сви заступљени уметници су „генетски“ повезани с Маљевичем, али воде с њим полемику. „Чини ми се да понављање метода и идеја супрематизма не би било занимљиво, – рекао је Михаил Алшибаја. – На експозицији су представљени потпуно самостални уметници за које је Маљевич просто могућност да се још једном замисле, да још једном покушају да формулишу шта је уметност.“
Маљевичево наслеђе крије мноштво загонетки које још увек нису одгонетнуте. Његове идеје и даље имају велики утицај на уметничке процесе у целом свету, што у потпуности илуструје изложба „Казимир Маљевич: Знаци потичу од нас.“
