„Шта радиш то“, пискавим гласом је препричавао сусрет са вајаром, „директором Академије“, његов нешто мање познати колега кога је у интернет звезде дигао видео – клип о покушају једне ТВ екипе да направи прилог о фигури Карађорђа на којој он ради. Одговор на то био је „немо’ те ошамарим“.
Тада су делови тог монолога врло често употребљавани у слободном разговору и редовној комуникацији. Има томе десетак година но „Зоки ливац“ је на Јутјубу свеж ко да је од јутрос! И ту се све своди на то „шта Зоки каже“. Ако он каже да неће да га лије, нема Карађорђа, ако хоће да га лије онда ће Карађорђе да се појави у натприродној величини и то „жив, мртвог не правим, бре“ каже вајар чије име не зна нико од многобројних гледалаца али су сви упамтили Зокија кога нико није ни видео ни чуо.
У истом се симболичком контексту можемо посматрати и текст Зорана Шапоњића са „Искре“ о Мађарима херојима, под наводницима. Сасуо Зоки дрвље и камење на те небивале јунаке, онако са даљине од неколико стотина километара, јуначки. Па овакви сте, па онакви сте, па срам вас било, па како сте могли да бијете мигранте а Србе на Косову да не бијете…
И све што Зоки каже – тако бива. Ако он каже да нису хероји, нема тих хероја! Ако каже да неки други јесу, онда нема сумње да јесу и то натприродни хероји. А у његовом тексту су се у улози хероја нашли Срби са барикада на северу Косова.
Пре њих у улози мученика, који отварају текст, налазе се – жене и деца миграната. Тучени пребијани, мучени… Зоки глед’о телевизију и тамо све видео! Па то јад, па држ’ па не дај, они вриште, плачу, кукају, Мађари их не пуштају да уђу у Мађарску… Мађари их не пуштају да уђу у Мађарску? Па, чекај о чему се ту ради, шта је ту проблем?
Неки тамо мигранти, људи у процесу расељавања из неке далеке земље, запуцали преко белог света „слоновском стазом“ па на ред дошла Мађарска а она их не прима? Е то већ није у реду, па мигранти то не могу да трпе! Онда су каменицама, моткама, запаљеним комадима тканина, разним другим приручним средствима запуцали на њихов зид да га поруше, прескоче! И како им сада ти фашисти Мађари, а јесу фашисти, не дају да уђу у њихову земљу?
Са којим правом, о свете, Мађари бране Мађарску?!!!
А да ли се ико запитао, ја то нисам видео јавно, одакле уопште право тим мигрантима да на силу покушају да провале у нечију државу преко максимално обезбеђене границе??? Зар у таквим ситуацијама не следе драстичне законске казне?
Може ли се то објаснити? Мигранти нападају чуваре границе једне државе и свет стаје уз њих дајући мигрантима за право да разваљују и пробијају границе како им воља! (Додуше лицемерно али…) Изгледа, после Срба на Косову и Метохији и ранијим ратиштима деведесетих, свако ко брани своју земљу постаје зликовац и мора му се одузети то право! Тако се одузело и Србима на Косову и Метохији, од почетка сукоба са шиптарским терористима, па све до барикада недавно када су им одбрану отежавали, између осталих, ти исти Мађари! Е, сад мало да виде како је!
Но, Зоки каже „И, можда бих и помислио да сте јунаци, храбро сте данас пребили моју колегиницу из Београда Јовану Ђуровић, да вас пре пар година оне кишне, октобарске ноћи нисам гледао у Зупчу. Вас 200 оклопљених и наоружаних до зуба, иза вас оклопни транспортери, и немачки тенкови, изнад амерички хеликоптери, а испред стотину голоруких Колашинаца, поседали на ледени асфалт“.
Пошто ми је текст рано ујутру прослеђен, био сам доста изненађен. Понешто ми није ни било јасно… Како то да неко може да буде толико озлојеђен – крајње отворено говорим сада – пребијањем новинара РТС-а а био је на барикадама? Сам видео шта се дешава и гледао ту исту телевизију на којој се ништа од тога са терена није могло видети на њој! А чуло се да сукоби нису много значајни, да Срби бране шверцерске канале, да су све то криминалци организовали… И док су са РТС-а, као и свих других српских медија лагали безочно и обимно, Зоки је све то гледао са барикада, својим очима… И заболело га сада када су новинари пребијени у сукобу у коме су Мађари бранили своју земљу, своју државу, своју границу…
(треба испитати случај, зна се да се новинарима са РТС-а ништа не може веровати. Мислим на разлог, сигурно јесу пребијени. Можда бих требао да се оградим, да осудим напад на „колеге“, да будем фин и тако… али не само да нико није стао уз мене када сам ја био у незгодним ситуацијама, што уопште није битно али овај свет који живот сагледава кроз индивидуу тако најлакше схвата, већ се то прећуткивало као и страдање целокупног српског народа са КиМ до данас што ми одузима свако морално право да такве „новинаре“ браним чак и ако бих хтео).
На пример, мигранти пале гранични прелаз Мађарска – Србија (фото горе) и РТС стаје уз њих преносећи како су узвикивали „Живела Србија“ и љубили српске полицајце јер се не мешају у сукоб и мирно посматрају пружајући прву помоћ мигрантима. Срби пале контејнере на линији окупираног Косова и Метохије и остатка Србије на Јарињу, узвикујући „Живела Србија“ а РТС преноси како је, после „вандалског“ понашања„руља“ запалила прелаз и тиме „се изгубила свака нада да дође до мирног решења тако што би шиптарска полиција ушла и на север КиМ који је до тада био, барем од њих, неокупиран. Српска полиција јесте све то посматрала мирно а жандармерија је дугим цевима тера те исте Србе да поштују шиптарску – лажну инепостојећу „државу“ Косово!
Подељених утисака у коментарима испод текста на Искри, где аутор примарно објављује, оставио сам и ја коментар где сам навео како се зовем и одакле сам и – да ме јако занима како је аутор тада писао о Србима са севера Косова и Метохије, о тим херојима са хладног асфалта наспрам кукавичког окупатора, припадника мађарских оружаних снага? Како је могао да пише тада о томе где је био, а онда видео како новинари извештавају и да упоредим овај текст сада где је осуо из свог расположивог оружја због пребијања тих новинара на месту на коме није био? „Баш бих волео да видим тај текст“ додао сам на крају. Како већ обичај налаже, укуцао сам и своју е-адресу, тј., мејл, и предао кратак коментар који је затим чекао на „модерацију“.
Каквим херојским именом да назовем чињеницу да тај текст нико није нашао за сходно да ми проследи а мој коментар није објављен? Јел то неко нешто мало крије? Јел то можда, оно исто мађарско јунаштво?
 |
| Мађарски војници на северу КиМ – Дудин крш |
Дизање репа на мртвог вука се огледа у реченици под пасусом у коме се помињу Колашинци „И, као, нешто сте те ноћи наступали мађарски хероји, али, нисте ударили. Победили вас голоруки Колашинци. Па, што те ноћи, не ударисте пендрецима на њих, мађарски јунаци…“ ово чак изгледа као призивање пребијања голоруког српског народа? Јесу ли се онако тешко наоружани, са пуном подршком НАТО пакта, уплашили Мађари голоруких Срба? Шта би био повод пребијања Срба тада, јесу ли њих Срби на својој земљи „напали“ онако како су то учинили мигранти на Мађарској?
Кога може после свега овога да не заинтересује текст о Србима са Косова и Метохије из догађаја којима је Зоран присуствовао? Не знам, али мене јако занима шта је тада писао… Да ли су и ти јунаци дизани у небеса као мигранти и полтронски послужитељи страних интереса са новинарским легитимацијама РТС-а данас?
Нема текста, неко се угледао на хероје, или „хероје“ али, ако Зоки каже…
